Отаџбина

(370

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД

Но са усавршавањем друштвепог живота н политичких слобода ц правац васпитања усавршава се. Он се усавршава упоредо на корист и штету друштвену; јер у самоме народу, на и у његовом васпитању, постоје иодједнако клице добра и зла; и ако не обратимо довољно пажње на обоје, онда ће наступитн опасност, да оно последње, што је грубље, руинише прво , нежније. Јер нгго год је друштво савршеније, то је п морал са својим антиподом савршенији. Два џина, који се кроз цео живот друштвени боре, један развија, други руши ! То је борба Ормузда п Аримана ! Добри и зли Бог хрву се на живот и смрт! И често је бивало да је добрн Бог очајнички носрнуо, док је Ариман иобеднички ликовао. Ено вам судбине цивилизаторског Вавплона, Атине и Рима; а ко зна неће ли Арпман и над цивилизаторским Паризом лпковати! Довде смо, дакле, обратили пажњу на она два резултата, који у тежњи оваквих установа леже. Један је, да је позориште, у много случајева васпитавано од публике, а други да позорише у вези са осталим васаитни.и средствима може посредно да утиче ; а резултат оба два резултата састоји се у томе, да је пузориште , као и свака друга установа те врсте, само израз оне околине н њезиног васиитања, у комо, оно иостоји. Кад имамо у рукама оваково мерило, не морамо се плашити да ћемо погрешити у оцењивању духа п тежњи, којн у наравима Ееограђана и представама. које се за њих прпређују, веје. Да видимо сада, коме од ових двеју цељи наше позориште тежи ? Од свога постанка, београдско позорнште као да је вечито лутало и поводило се тамо амо, тражећи ееби сталнога ослонца, на коме би могло слободније своју делашносг развити. Овај уежак иосао изискивао је и времена и енергије, нарочито и за то, гато је оно једнно само морало одговарати свнма захтевима сваковрсне нублике у Београду. Но да ли је оно лутало увек свесно, имајући на уму праву цел>, то је питање, кога се само дотичемо и о коме, бар за сада, нећемо више говорити. Довољно је то, да је Народно Позориште, поводећи се тамо амо, дошло, у последње време, до извесне тачке, на којој мисли да се заустави. Оно је постало у главноме нредставник модерне фрапцуске комедије. Модерна, француека комедија, о којој смо намерни проговорити коју, својина је, млађих, савремених писаца, за последњих 20 година. Готово упоредо, са развиткоа натуралистичког романа, који