Отаџбина

6

ТРЕШЊЕВИ ВИТЕЗ

роду каже), па и у њему изродче (последње дете у жене). Овај друш пород обично и бива око ових година, и, ма да. сиада у сферу иоређих случајева, опет не излази ван граница могуЛности, и ако је размак од првог до последњег детета 28 година. Ово само као узгредицу напоменусмо; ал смо видели, да је Лазар у годпни 1358 имао кћер дораслу већ за удају. 0. Ако се хоИе да верује ономе, што иисци угарске хисторије наводе, да је срнски „краљ" био у нечем подложан угарскоме, што и сам Вилани напомиње, —- онда је то бнло највероватније за Славонију, од „које је један део држао српски краљ" како Вилани признаје, и дакле за н,у могао је имати неке обавезе, како је то онда у опште могло бити. Па н ове обавезе, што је Урош могао имзти за Славонију, по свој прилици су постале на начин , налик на овај, како је Горјанин постао обавезним Лазару. Дакле можда женидбом каквог великаша^ српског, са кога је обавеза или по његовој смрти, или иначе, на Уроша пренесена. Одричући дакле Угарској сизеренство, на што нас хисторија уиућује, ми можемо признати јој неке васалске о5авезе за Славонију; али признавајући јој то, ми одбијамо од Србије оне крупне претензије, које угарски нисци износе, но свој прилици по неразумевању феудалних односа у време, за које хисторију пишу. 7. Угарски писци још веле, да је овим ратом (1359) „угарска повратила од Србије Београд, Мачву и Срем, што је Душан био од Угарске освојио" (ТезбЈег)- Али по овом сувременом иричању Вилановом то се не види. Напротив види се, да се Лудвик после дугог безкористног бављења у Србији, безкористно вратио у Угарску. Вилани каже, да је угарска војска дошла у СрбиЈу у месецу Мају. Феслер (из Фејера) наводи писмо Лудвиково, потписано 1П 8ета 1359 сИе 6 ЈиШ. Ови писци тек по