Отаџбина

БИТКА НА КОСОВОМ ПО.БУ

367

Још у пуној снази, у најлепшим годинама пресели се Душан у вечност; а велико искушење паде на српску земљу; силни метежи уздрмаше државу у основп њезиној. Лепо оцењује Душана и његов рад рускп историк Мајков. Он вели: Душан се без сумње броји међу најзнатније људе свога времепа. Он је заиста био велики владалац, којп је потпуно разумевао, шта значи то: „самодржац". .1ичност његова се високо уздиже над онима, који пре њега владаху ; још више пак над онима, којп после н>ега дођоше па владу. Миран и дубок ум, силна воља, хра брост п војничка вештина, жива свест о народности, бистар поглед у време, у које живљаше — све то бејаше у Душана. II прс Душана се водило рачуна о сриској држачи, но он је још внше поднже и учини првом на балканском полуострву. Унутра уведс многе пове уредбе. Грађански живот, који је пре, под племенском уредбом стајао, тако је преобразио, да је у њему, као владаоцу, сва власт и моћ концентрисана била. У спољашњпм пословима држао се политике свог деде Милутина; а та се снстојала у том: да сједини круну српских и грчкпх царева,- У тој политици нак с Грчком држао се врло мудро, и што је још главно: са свпм самостално* Неје он њој нагињао, већ је на против он и.у прпвлачио. Вазис пак тој целој љеговој политици био је тај : што је Србију прогласио царевином; што је подигао независну патријаршију ; уииштио остатке старог племенског живота, који се одржаваху у власте.пшству: — те прогласивти себе за цара, високо се над овим уздигао. Место властела у држави , ступише поједини људи; на место заједничких интереса, појавише се иптереси појединаца. Сви редови у народу беше изједначени пред врховном влашКу. А кад је то учпнио, одредио је онда разне грађанске дужностп и права. Плод његова рада у том смислу бпо је законик, од велике важности и за народ и за државу. Па не само Мајков, него и други писци високо цсне Душана. .[■емац Херцберг вели : Стеван Душан је озбпље бно велики човек. Он је умео не само Словене, веК и друге народе у својој држави да привеже и да их за себе запнтересује. С Дубровником. Млечанима и Угрима живео је у прнјатељотву. Па и Визаптинце је умео за себе да прпдобије. Ласкајаћи њиховој сујети и награђујуКи њиховс великапе тнтулама н разппм почастима, прив 'зао их је са свпм за себе. Међу тим оп је и даљс осва.јао а све на рачун тих нстих Византинаца. Многп обичаји и навпке Византпнаца , шго је >нсо у своју државу, могле су да буду штстне. као што се касни.је и показало