Отаџбина

384

БИТКА НА КОСОВОМ ПОЉу

Поред њих било је ту још иеких частољубивих и грабежљивих намесника, који су мање или више независно владали и за себе толико приграбили, колико им је могуће било. 11з овог, што смо до сад рекли, моше се лако видети, како се велика Душанова држава у више мањих територијн распала, чији намесници су се као независни понашали. А ги су били : прво Синиша, који се шта више и царем назвао, па онда краљ Вукашин и браћа му, деспот Угљеша и Гојко, кнез Лазар, Никола Алтомановић, Балшићи и други. Последице тог распаднућа и унутрашњих метежа беху врло грозне Тако поцепани и растргнути несу ни могли бити у стан.\, да се Турцима енергично одупру и да им стану на пут, да не заузму скоро без по муке једну. провннцију за другом. Но пре него што пођемо током даљих догађаја у Србији, бацићемо мало поглед и на суседне државе. Од тог, што се држава српска распала. не имадоше Византинци велике користи. Највише користи имадоше Турци, чијем оружју подлегоше прво словенске земље а за тим мало по мало и стара византијска држава. Цар Јован V. Палеолог не показа се као владар и човек, који би имао позив и силу, да својој држави, која је већ била на изумирању, нове снаге и живота улије. А најмање се осећао у стању, да велнким успесима Османа на пут стане и да госпоству њиховом крај учини. Мурат I., човек врло даровит, строг и неуморан, већ, је сатрво био моћ Селџука у Караманији и град Ангору освојио. За тпм је пренео оружје своје и у Европу. Год 1360 пређе. у Галипо .1, те потпомаган добрим војсковођама, поче отуд да осваја провинције византијске државе. Како је земља у последњем рату са Кантакузеном исцрнена била, то је онда лако бмло Османима напред ићи. На брзо после буде још неколико важнијих градова освојено; а за тпм после кратког времена падне и метропола Тракије Једрене — Адријанопл. Пошто Турци подигну нове бедеме и град још боље утврде пренесу после 1365. год. ту и своју столицу. Тако тај град мостане од тог доба главни базис за даља освајања на балканском полуострву. Сви народн на балканском полуострву жалили су пад града Једренета, јер су на брзо увидели, да су Османи њихови заједнички непријатељи. Корак по корак падоше све државе редом, чим дођоше у смртоносни додир с османском силом.