Отаџбина

б11т1;а на косовом пољу

397

По неким српским изворима је султан, Ксад је веК победио. Шишмана, послао прво посланике Лазару и искао: да му плати: заостали данак и да призна њега за господара. Лазар му пак одговорио: да то не зависи од њега, всћ од војвода и великаша, који су га подигли на престо. Он пак, као цар Срба, не може за то да призна врховно господство турско : што је положио заклетву да ће се свагда бринути за добро и спас отаџбине и да ће бранитп земљу од сваког непријатеља. За то нека султан причека, док оп не скуим своје војводе, па ако онп пристану на то, неће ни он имати ншнта противно. Упадну ли пак Турци у земљу и почну је пљачкати и пустошити, то ће он бити принуђен, да им изи1>е на сусрет и стане томе на пут. Тако нешто опггшрно налазимо само у изворима из новијег доба који обично више шта умеју да причају о косовском боју. И то је са свим могуће и вероватно ; јер за цело, да би и Мурат већма волео, да му се Лазар мирно покорио, него што је морао да се у неизвесну борбу упушта. Пошто је пак освајалачка политика турска захтевала. да се само напред иде, то се по себи већ разуме, да Мурат неје ни на шта хтео чекати. Он се ножурио, да што пре продре у унутрашњост српске државе и да Србе тако изненади. Опасност је ту била за то је Лазар на сваки начин позвао све војводе и кнезове на савет и договор. Шта се све радило и закључило, "позитивно се не зна. Али тако изгледа, да се појавиле две странке; једна која је одлучно хтела рат, а друга, која тог мишљења била: да се за сад Турцима покоре. Но, како су Турци већ на путу били, то Лазару неје ништа друго остало, већ да и сам скупи војску и да изиђе на браник. За бојиште било је изабрато Косово поље, као најзгодније за то ; и ту је Лазар дочекао непријатељску војску. Колика је једна и друга војска била, то се не да поуздано рећи ; јер и једни и други извори претерују у том. Турски неки извори веле : да је број Срба износио 300 па и 500.000 ; Срби пак причају : да је њихова војска много мања била од турске. Истина је пак то : да је број турске војске већи био од српске ; јер је прво султан и могао да подигне већу војску него Лазар, а друго, Турци су увек гледали да их је више на броју од непријатеља ; као што се то лако видетн може из њпхових ратовања. Али ,при свем том неје бог зна како велика могла бити, јер Турци су пре тога имали доста бојева у Бугарској, где су и посаде у градовима морали оставити: а тако исто су се истрошили били у рату, који су опет мало пре у Азпји ималп.