Отаџбина

436

НАШ ПРИВРЕДНИ ПРОГРАМ

који ће овим установама поставити нов темељ. на коме би оне имале да се утврде и да напредују. А како је овај ггосао огромно велики, за који треба много труда и изучавања, — то за израду његову треба ћс н више времена, али ће се свакојако изнети пред прву ред. народну скупштину, јер је томе крајње време. Сем тога, Ммнистарство народне привреде израднло је иројект закона аравила и уаутства, за установлење иошганских штедионица. које се у нрилогу под ј 38 . н 10 прмлаже. те да оживотворењем његовим, с једне стране повећа приходе државне касе, а са друге привикне наш народ на штедњу. која му је свагда. а нарочито сада потребна као залогај хлеба. Даље је наређено, да се живо настане, не би ли се могла закључити сиецијална иоштанско-телеграфска конвенција са Румунијом која је од битних интереса за нас и нашу трговину тим пре, што смо ми. закљученом конвенцијом са Аустро-Угарским парабродским друштвом, постављени у могућност. да своја поштанска пошиљања свију видова, шаљемо непосредно у све румунске штацнје дуж Дунава, до Црнога мора, без икаквих трошкова, обилазећи терет транситних такса за ова пошиљања. која сада илаћамо Аустро-Угарској. Напоред са овим, на раду је иројект за сиецијалну угодбу са Турском, која се односи на аоштанска иошиљања и трансит у оигите, а учињен је предлог турској поштанској дирекцији. да се административним путем, на основу опште конвенцмје, уреди размена међународних аманетнмх пошиљања у правцу Врања—Солун и даље трансито, као и обратно. Једна од тешких бољки, што их болује наша поштанска установа, то је немање специјалне ове угодбе, а кад се и до ње дође, Србији је осигуран један сталан приход од пунпх милијон дпнара годишње, који би имао пастп у касу државну. Ова циФра узета је по рачуну. јер се сада већ преносе дневно преко српске територије железницом до 200