Отаџбина

Б О М А Р Ш Ј2Ј

* * Уђите у Бомаршеов живот, није друкчије но као да сте ушли у какву шуму, огромну радионицу, у којој се рад не прекида ни дању ни ноћу. Просторија једна, дугачка шездесет година, пуна, препуна започетим, у пола довршеним или магистрално довршеним пословима ни један кут миран и незакрчен. Чини вам се да једна стотина руку игра пред вашим очима, да педесет глава надгледају посао; ви знате да у грчкој митологији постоји такво једно чудовиште Бриареј. Бомарше необично опомиње на њега. Док човек Бомаршеа ие позна, не може замислити шта је све човек у стању урадити. Отворите му животопис на којој год хоћете страни, нигде не ћете наћи да отправља мање од десет послова одједанпут. И који год ради, неради га доиста како бисмо га ви и ја радили. Падне ли на један посао, несамлевена га не ћете извући испод њега. Девиза му је : «упоран рад све савлађује, 1а1>ог гтргоШџ отта т/1сИ».Око 1760. године упознао се био са Де Вернеом. Де Верне је, за владе Луја XV, био оно што је Бернар био за владе Луја XIV, то јест најбогатији банкар свога доба. Познанство је ово било за Бомаршеа од неоцењене вредности, јер су у оно време расипања и рђавих Финанција државних, банкари почели бивати сила којој се сваки клањао. И иначе, са меродавним друштвом, у коме је «сваким даном све неопходније родити се са много новаца>\ ...с1е р1из еп р1из Бе паЉе ауев ћеаисоир сГаг^еп!;, као што каже песма, почели су у опште расти улога и моћ „новчаних људи", Финанциста. Тога је човека Бомарше био срећан (нисте заборавили да је срећан'.) обвезати. У размену за његове услуге, Ди Верне га уведе у многе послове. одреди му шест хиљада динара годи-