Отаџбина

9

Б О М А Р Ш Е

19

шње ренте, уступи му једном седамдесет хиљада, узајми му други пут пет стотина хиљада. По овим сумама можете судити шта су Бомаршеове руке вредиле. Руке неуморне, доиста. Узмите само његову кореспоиденцију са Ди Вернеом. За непуних десет година: Ди Верне је добио од Бомаршеа, и ако су се, живећи у једном месту, често виђали, више од пет стотина писама, ') што чини по пет нисама месечно, једном истом човеку. Мало доцније (1764), у Шпанији куда је био извесним послом пошао, саставио је за непуну годину дана толико иројеката и мемоара да је човеку чисто иевероватно да их је један човек стигао израдити. И то каквих иројеката! Требало би да имам места, па да вам изведем бар главнија места из њих, да видите како их он саставља. За поједине ми је од њих по читав дан требао док сам иокупио и распрео расуте и замршене конце из којих су исплетени. А међу њима их има које је он за једну ноћ, «између једног концерта и ручка», 2 ) иаиисао. Претпоставимо да је ово разумљиво. Чешће се, доиста, виђају људи, вредни, плодни« издржљиви, који, извеџбавши се једном у својој струци, умеју лако и брзо отправљати извесне иослове на које бисмо ми обични људи потрошили куд и камо више труда и времена. Чудновато би било кад би онп ову брзину и лакоћу умели везати са великом разноврсношћу рада. Међутим, то је баш случај са Бомаршеом. На његовој глави било је мање власи но што му је у глави било планова. Шаренило је његово бескрајно. У његовим ћете мемоарима наћи и политике, и трговачких рачуна, и етнограФСКих опазака. и економских разматрања, и што год хоћете. Један му је мемоар «о начину на који би Француска влада могла утицати на шпањолску политику" ; други један «о колонизацији Сјере Мо1 Бетелхајм, 54. 2 Л о м е н и, I, 138.