Отаџбина

Б О М А Р Ш Е

21

његову, и сваки четврт сата наилазим на други предмет на друга резоновања. Зачуђене очи читају на једном листу : «Не знам да ли се варам о задатку вештине коју називају политиком, али сам је ја уочио са два гледишта : 1) као народну, и 2) као кабинетску политику. Првој је' задатак..." На другом: «Како се вештина успешног вођења рата састоји из храбрости и смотрености..." Па трећем «Драмски диалог треба да је прост, да се приближава што је могуће више природном разговору. Његова је права речитост у ситуацијама, а једини колорит који му се сме дати...» На четвртом: «Нека наши сликари тврде колико год хоће да се (по принципима преспективе) ггрирода показује нашимочимаутри «плана,» у првом, средњем и последњем, ја остајем при том да их има четири. пет, да их шта више има бескоиачно много..." На петом: «Није судијама забрањено бити у одиошајима с парничарима; забрањене су им присне везе које би давале права на сумњу и подозрење... Тако закони римски нису забрањивали судијама саслушање иарничНих страна, но само продавање аудиенција, поп У1810 1рва ргае81с!18 сит ргеМо..." На шестом: „Једна од највеличанственијих идеја у егзактним наукама без сумње је пењање тешких тела у лаком Флуиду».. (и овде настају објашњавања како балони треба да добпју Форму вретена, како се треба угледати на тичије тело, и тако даље). Шта још? Нашто даље ређати! Заклопио сам књигу, па мислим. Покушавам да све сведем на обичне размере. Сећам се људи који су се тако бавили многим стварима у свом животу. Узимам оне којп су најдуже живели, који су највише времена имали да мењају своја занимања, узмем једног човека који је живео сто година. Кажем : И Фонтнел је био и адвокат. и филозоф и научник, и писац трагедија, и писац комедија и либрета оперских; осим тога, као вешти секретар Француске Академије, био је четрдесет и три година један од највреднијих чланова њених. Другим речима, Бомарше