Отаџбина

22

Б О М А Г ш Е

није сам, Бомарше није нешто ван реда ни што се тиче вредноће, ни што се тиче разноликости послова. Али већ у овом тренутку видим како је слабо моје умовање. Одиста, ако су Фонтнелова Псторија Академијв и његови Разговори о множиии светова дела доста корисна и пријатна за читање, ко данас зна за његов оперски либрето Ендим.ион , његову комедију Комета ? Ко се сећа његовог адвокатског рада? А што се тиче његових трагедија, Расин каже за једну од њих, за Лспари. да од ње датира звиждање у позоришту. То вам у неколико даје меру њене вредности. Откуд се онда могу бројати такви радови ? Вратите се сад на Бомаршеа. Каква разлика ! Бомарше, прво, којим је год пољем био коракнуо, оставио је вазда дубока трага за собом; што сведочи да је снага туда прошетала. Видећете доцније. А после. може ли уопште бити поређења између обима рада Фонтнелова и обима рада Бомаршеова? Каква је чудновата и шарена маса ствари које су Бомаршеа занимале ! У оном вихору слика и прилика, предмета и идеја, искушења и понуда које нам живот завитлава на сусрет. нема ни једне која се није ма и лагано очешала о њега, које се он није М9 и најмање дотакао. Зато што је, гоњен неодољивом силом свога темперемента, пијан од снаге и здравља, шибан жељама као стотином бичева, жудан рада као жедан воде, као слен сунца, срнуо унапред јурио без мира и станка, гором скоком, а долином трком, ширећи своја широка наручја свему и свачему на сусрет. Није друго, овде видимо човека који може, а може јер хоће, а хоће јер мора, јер су му природа, крв такве, јер би свискао да се на нерад осуди. У њему има произведене и накупљене снаге која, по физичком закону, мора наћи употребе и излаза, или ће цео апарат пући у иарам-парче А крв је таква снага, или ништа није ;