Отаџбина

24

В О М А Р Ш Е

главно је продрети, не попустити. „Видећемо, вели Вомарше у једној мучној прилици, ко ће бити жилавији, сотона или ја..." 1 ) Све је то још лепо и разумљиво кад ствари добро иду, кад је довољно позитивно радити, кад немате поред тешкоћа, самога рада, да савлађујете и тешкоће које долазе од препона, кад оно што ви зидате нико но подрива. Али ствари не иду увек тако. Деси се да су прилике несавладљиве, на половини човек да клоне: њему у том случају расту снага и воља. Као човек загрејан радом, он је у другом тренутку јачи но у нрвом, снага му расте с напором : а сциггИ стгез еипд.6. Видећете. у његовом је животу било прилика које су га доводиле на ивиду пропасти, које су пред његовим ногама отварале поноре несрећа и страхоте : «на његовом месту, под ударцима такве судбине, сваки би се други обесио«, 1 ) као птто он сам каже. Он међутим. уверен да снага никад боље не дела но кад на отпор наиђе говорио је: «Дајте ми неиријатеља и препрека ако хоћете да победим"...) 3 Код таквих људи, ни кад умор настане, нема одмора како га ми разумемо : изнурени једним нослом, не мог^ћи седети скрштених руку, тражиће одмора у другом. Бомарше са једним од најпунијих и најуморнијих н«1вота за собом, у својој педесет петој години. сетио се најзад да би му ваљало починути, па пише: «Осећам да ми је одмор потребан.» Али како? «Не у нераду, вели : не бих могао ; но у промени занимања; То је мој живот 4 . 4 ) Па је, покрај свега тога, још и весео, што је најбољи знак да га ни нослови ни умор не нагризају, не муче, не саламају, да му они гове као здрава гимнастика, да му је рад пријатна забава после које је тело Ј ) Скупљеиа д е л а, VI, 2 (5 5 2 ) Скупљеиа д е л а, 1. е. 3 ) Б е т е лх ај м, 238. 4 ) ЊЈс!.. 511.