Отаџбина

Б 0 М А Р Ш Е

здравије, дух ведрији. «Верујте Богу, вели у једном нисму оцу своме, смејем се у постељи кад помислим како се ствари на овоме свету испредају, како су иутови који воде срећи многобројни и чудновати од реда, и како душа моћнија од догађаја може увек у себи самој налазити задовољства посред овога вихора од послова, забава, разних интереса, мука и нада, који се ударају, ломе и разбијају о њуо. 1 ) — Кад кола у пркос најјогунастијем раду, пођу низ брдо, конци се искндају у рука!иа и цео план нод туђим маказама оде у парчета, облак ће прећи преко озбиљна чела, да одмах после устуни место осмејку. «Кад зубима очупам једну унцију меса са усана сећајући се прошлости, узмем одмах озбиљно радити на садашњости, и не могу да се осмејкујем на будућност... И ево ме где наново стресам своју ј н унасту главу и изнова почиљем посао Данаида...»■*) И изнова почиње посао Данаида ! Ово је Фатално ; хтео не хтео, дугујући тај дуг своме темпераменту, он га обилато плаћа; јер такви дугови, ако су једини који се плаћају, плаћају се увек, неминовно, и до последње парице. Он, у осталом, као што видите, весело прилази послу Данајевих кћери, и, судећи према ономе што знамо о њему, за њега би, кад смо већ у грчкој митологији, Танталове муке биле напротив гледати СизиФа и Данаиде у њиховом послу, а не помоћи им. Ова га последња особина издваја, не само из нашег општег, широког људског круга, но из оног веома уског круга људи велике активности и јаке воље ; она га чини јачим и од најјачег у том погледу човека модерне књижевности, кога познајем, од оног мученика рада и воље Балзака, који је вољом и вредноћом без мало био успузао до генија, чији живот тако исто изгледа као ненрестана грозница рада и напора, као поприште нечувене једне борбе са химерама и немогућностима ; Балзака, који је чак на ја-

') Ломени, I, 142 2 ) Ломенв. 153.