Отаџбина

Б О М А Р Ш Е

31

од целе ствари.« Вера је њихова у њега безгранична Сећате ли се оног шаљивчине о коме говори Курје у својим иисмима ? У свакој трупи наћи ће се, вели, но један шаљивчина коме је довољно уста да отвори, па да цео свет око њега прсне у смех. У маршу. кад шал.ивчина проговори, цела се колона узме смејати, па тек после пита: шта је казао ? Цео је свет тако навикао на шалу у његовим устима. да унапред верује да ће све што он каже бити шаљиво. Уђе ли једном поверење у душу човекову, не знам шта треба да наиђе да га поремети. Овако и код Бомаршеа. Министар му Де Вержен једном приликом пише: «Ако предузеће пронадне у вашим рукама, онда можемо бити сигурни да се уопште не може успети.» 1 ) — Војвода д' Егиљон (министар Луја XV.) каже му на једној аудијенцији «Ви или сте ђаво, или Вомарше главом.» г ) — Коле (драмски писац 18.века) пише му поводом парнице са Фра.н,цуском Комедијом: „Ја сам увек држао да ви не волите оно што је лако. На овом ћете предузећу моћи имати све тешкоће које само пожелети можете; ви сте доказали свету, господине, да за вас није ништа немогућно.» 3 ) Напослетку је био постао нешто ван реда, чудан један пример јавног Фактотума, као неки извор који мора да тече за друге који зато и јесте ту. Траже му новаца, нити знате за шго ни крошто, познати и непознати, с правом, наваљујући. «Два^есет прозби дневно у средњу руку. »*) Гомила молитеља који ми се обраћају (пише Бомарше у једном писму, маја 1792) толика је да би ми требало десет секретара да им свима одговорим... непознатих који траже, неправедних људи који ме грде, плаховитих који ми прете, а никад ме ни видели нису." 1 ) И он одговара, некима даје, друге се труди да убеди да им пе може дати, и отправља своје послове, и ради туђе, и М Лом ен-и, I, 420. 2 ) Г и д/е н, 116. 3 ) Ломени, II, 22. 27. Пор. Б етелхајм, 265. 4 ) Ломени, II, 539-^—290.