Отаџбина

АРГОНАУТК ПА ЛЕМНОСУ

Исиуни мрачну поноћ и острон у Тартар створи. 1'лед'о сам стратпан призор поразе љихове и смрти, Кад боспи, румени иожар, што модре колуте вије, Озари пебо и ^емљу. Све, што је бежати иагло, <'УР 0В У нађе смрт од женских, отровних стрела. Ја само поштеђеи бејах. Јединче сакрн ме моје. У мрачну иећину једиу на морској обали што је, П коју густи бршљан од женских очију чува Од тога крвавог даиа сузе су утеха моја, Зи мирним, тихим животом. 11о целе ироводећ' дапе, Под сенком пећине моје, призивљем Богове мира ! Кад тиха падне ноћ ја станем крај спњег мора, II све до зоре беле у тавне даљипе гледам, II час је дошао, ево, спасења дошли су дани, I I тешка судбина моја понова смеши се на ме! Јазон 'Гужна је повесг, збиља! ал' ти нам не каза јоште: Ко ти је ћерка мила ? Тоант Краљица острова овог ; Хипсипила јој име. Ах, то јс дражесно дете ! К'о да ,је морска пена, подобно Афродити, Из плаве пучине диже на светлост белога дана, Тако је љупка и мила! Витице њезипе златне, К'о златни вију се талас по њеним невиним груд'ма 0, љупко, невино дете ! Јазон Чујте ме Трачани људп! Осећам да ме Зевс праведии светује мудро : Да седог поведем старца у цветну Колхиду с нама. Тоант Без кћери моје миле ? Јазон Она те од себе гони ! Тоант Судбина носла тебе, по светом нророштву једном, И њојзи покоран буди. Вожанске саслушај речи,