Отаџбина

књижевни преглед

471

дајте мало шта се и на пољу трговине и индустрије за ову јадну земљу учинити може.^Ако је посао дипломације госпоственији, финији и величанственији, рад је за индустријски и економски бол.итак наше земље, ако ништа више, а оно бар кориснији, а ви ћете дозволити, да ми у данашњем материјалистичком XIX веку хоћемо од вас да имамо и мало користи. * * * Кад би наш слаби глас могао допрети до ушију нашега г. министра иностраних дела, онда би му ми уз приказ ове одличне кшиге приложили учтиву молбу, да нареди свима бар млађим чиновницима свог подручја, да је добро проуче, е да би бар они међу њима, који се при посланствима налазе, извукли изње поуку, која би била на корист нашој отаџбини. 1 ) Но не само они, већ и сваки онај, који зна лепи Француски језик, требао би да прочита ову књигу, коју је пнсао не само стручњак , већ у исто време и истинити пријатељ нашега народа. »Српски је народ обдарен, вели уважени г. писац своје књиге (стр. VIII и IX) дивним особинама, и ако много трпи од политике. Од свих старијих европских држава, Србија је уз Швајцарску једина, која својим границама не допире до мора. За њу је то велико зло, јер она није у стању, да сваке године привлачи к себи велики број странаца, и да своје брђане претвара у гостионичаре. Европа не долази у њу да тражи њена блага, а она нема морских путова, који су спас сиромашних земаља, као што су Грчка и Норвешка.... С тога ми (Фрапцузи) треба да идемо у Србију. Она чини средиште балканском тропољу, чији се путови укрштају у Нишу.« Ако је Србија «81 зутраИп^ие аих Ргап§а18 (< , г. Миле може бити уверен, да ми не мање волимо његову славну отаџбину, и да се увек са задовољством дивимо великим напретцима, које она у сваком погледу достиже. Његово одлично дело ће само појачати узајамне симпатије на заједничку корист. 21—VIII. (2,—IX) 1889., Париз. А- р ЈА и,л. у. јЗеснић.

У истом омислу бн се могло чрепоручити и дело бившег белгиског посланпка на нашем двору г. Емила с1е Вогсћ§гауе-а: 8егћге аЈппшзкгаИуе, есопогш^ие е1 соштегс1а1е. ВгихеПез 1883. У колико се сећамо, ова св књига може у Београду лако добити у књижари П. Ћурчића. То што је књига г. де Боргрављева старија по времену, не одузима јој вредност, нарочито ни с тога, што је њен обим шири, јер у њој има нзложених ствари, које г. Миле и не додирује.