Отаџбина

472

књижевни преглед

„БРАНИЧ СРПС^ОГА ЈЕЗИ^А" НАПИСАО ЈОВ. ЖИВАНОВИЋ II. Одговор г. г. Јов. Живановк&у и Рад. Врховцу. 1 (( ....прије свега ваља знатн и добро се разумијевати у а оно», о чему се пише*. Рад. Врховац. »Јав." бр. 25. стр. 399. (Свршетак) Г. Вр. је пошао и даље. 15. Ја сам рекао да не треба сад брисати из језика речи којесу постале од слово=реч, јер је то значење било некад и у срцском, као што се види из речи Оловад, Словић а нарочито из речи ирословити— проговорити. Г. Вр. пита : »А од куд г. С. тако на један пут знаде. »првобитно« значење тијех ријечи ? То је семасиологија и ту се ваља добро обути , ако нам је да се упуштамо у тумачења. Г. С. није ништа доказао ни са ријечју ирословити. То< је само пренесено значење са ријечи слово у значењу, како је у српском језику". Њему није довољно што данас у свима словенским језицима слово значи реч, што је то значење било пре него што су Словени и зазнали за Висћ81аће (Искони б^аше слово. зоогр.), и што се напослетку, и у старим српским споменицама слово налази у значењу реч, него ми се смеје што ја тврдим да је првобитно значење реч, а не Висћз1;а]зе. Само за то што данас у срп. слово значи Висћајаће, он хоће овим млађим и очевидно пренесеним значењем да тумач.1 ирословити итд. Ово је нов метод у науци. Мене ово' веома потсећа на оно да је ајмокац срнска реч и да су од ње Немци направили своју Егп^етасМез. 16. Међу ситнице за које се хватао г. Ж. критикујући г. * долази и реч сиор. Он је рекао да је руска, а ја сам казао да може бити и ст. слов. и српска итд., да је не треба без невоље гонити из наше књижевности, и да ми лепше изгледа казатн сиорно него иарбено питање. Овде ми г. Вр. у неколико даје за право али вели: »могла би бити (и српска), али шта кемо кад је нема у српском ? Ми имадемо од тога коријена а по значењу сличне : расира, иарба, и од овог пошљедњег са свијем је на месту придјев иарбен. Што г. С. налази, да је лепше казати »с иорно питањо« него „парбенО' питање 11 , то је што друго, јер то је дочста филолошки разлог (?!|,