Отаџбина

КТБИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

473

VI Светићу се миого што шта чинило љепшим од онога, што су Вук и Даничић учили". — Е Бога ми се с овим господином не може изаћи на крај. В Е, али шта ћемо кад нема у српском« ни аарбен, него га је — истина правилно — направио г. Ж. г. Вр. не трпи у српском реч саор за што је иема у нар. говору (у Вука), а која је већ ушла у књижевност, и ништа јој не смета да остане, а допушта г. Ж-ћу да гради придев аарбен, који се такође у народу не говори. „У њега у опће ие одлучује и какво начело у тијем стварима, него онако по »густу кк (»Јавор« стр. 398). Дивна му је она паралела са Светићем и Вуком. 17. Г. Ш. је тврдио да је строг руска реч, и да срнски треба да гласи сраг (као и што он иише у „Колу" бр. 14). Ја сам рекао да се г. Ж. овде затрчао, и упутио га на Микл. Е(;ут. \Убг1;ећ. из кога би видео да строг није руско него пољско и да би руски било сторог; а за српско сраг казао сам да би према томе и стража требало да гласи сража, јер су обадве од истог корена ?егд, па кад је у јсдној уметнуто т, за што да не уметнемо — кад је већ кујемо и у другу. Г. Вр. вели да сам се овде ја врло затрчао, а не г. Ж., и да би и у српском као и у ст. слов. могло да гласи сраг (без уметнутога г). Ои се овде позива на ст. слов. језик у коме се занста без т налазц, а мало пре код речп слово не ће да чује за њепо значење у другим слов. језицима, него се држи само српског, и то данашњег српског. Овако мора да чини човек у кога »у опће не одлучује никакво начело у тијем стварима, него 1( само хоће да брани све што је рекао г. Ж. Даље рекао је г Ж. »■•••јер строг исто је тако, као кад бн голова употребили место глава или корова место крава или још бол>е кровг> место крв (( . Г. Вр. признаје да те речи ту не пристају али хоће и овде да извуче г. Ж-ћа говорећи : »г. Ж. свакако није хтио тијем иоказати на сличност по постанку између тијех ријечи, него само изнијети руску Форму. 11 Ама, за Бога, руски је »Форма" сторог или сорог, а не строг, а кро†нема никаква посла с овим (а он је још додао »или још боље кровг место крв), и он је то све помешао заједно. „Најпосле — продужује даље г. Вр. — ово би било друго (тек друго !) мјесто гдје г. С. имаправо али није било »нг/^е«, са двије или три (само 2—3 !) омашке у споредпијем доказима, лаћати се онако нискога начина, какав нађосмо у реФерату г. С-ћа". А какав је то низак нччин ? Ја сам рекао : »Овим је показао крајње неразумевање постанка разних руских о, што се ни коме мањем, а камо ли г. Ж-ћу не може опростити." Зар је то нешто (| ниско" ?. Или би може бити г. Вр. хтео да га за оваке глупости похвалим ?!.