Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ИРЕГЛЕД

Али ја не бих сматрао да је ништа, ако те особине, разуме се, уз приљежан рад (између осталога на пр. нодићи хумор и дати му Финоће, као што сам мало пре споменуо), оспособе г. Нушића за водвиљисту. Мени се све чини , да ће тако нсшто од њега и изићи. Погледајте само, како нам је ои, поред своје првобитпе на.мере, да нам пружи комедију нарави , дао у самој ствари водвиљ, и то водвиљ, коме се не може пребацити недостатак са ириличном вештииом аранжираних комичних ситуација, доста сцена и јога чега. што је збиља с1г61е. Погледајте на против како стрчи неветнтина где је што озбиљно. Не кажем да се почетник ие може уклонити, али ирече је дотеривати оно, што је у неколико већ готово. Сумњам да ово исто неће бити и од друге његове комедије у пркос наслова Нп-родни аосланик. * 0 игри сам помињао местимице, да поменем јога пепомепуте. Госпође Тсодосијевићка и Гавриловићка биле су добре , прва као Јулка, друга као Јованка. Г-ђица Вукосава Ђурковићева (Драгиња) била је пак рђава. Колико ја знам, госпођици је свега један пут пошло за руком наћи какву год заједницу са особом коју представља. Та заједница била је у имену, кад је играла Вукосаву, ћерку кнез-Лазара. Иначе та потребна веза никад се не опажа, већ свакад излази она, само она, али са таком упорном вулгарношћу игре и целокунне појаве, да сам принуђен редовно у себи констатовати : савршено не знам гата ту даму нарочито упућује на театар, шта би у њој иропало да није постала глумица. Оно пак што би је одвраћало или што јој бар даје толико исто права на глумовање, колико на свако друго занимање видим, видим врло добро. Вољом се може много, то > стоји. Али се мора бити потпуно на чисто са собом : да ли је то што се уноси у посао воља, која истина може, или ироста једна жеља, сломити цео живот, па ипак остати чиста жеља. Лакоумност је, која се као свака лакоумност лупа о главу оном, чија је, — не прсдузети овакав испит над собом пре , но нпо се живот не упути једпим путем. Али у позормшту ово је не само лакоууно него и рђаво Јер од погрешно изабране кариере има да сноси део тсрета неко ни крив ни дужан : ми у публици. Савссно, приљежно испуњавање својих дужности ( може најзад ту погрешку забашурити у неколико, код сваког другог, али код глумца не. Да би се видело, како специелно стоји г-ца Јурковићева у овом погледу — ако ее већ није видело — ни најмање није нужно давати јој велике партије. После, третирати кога вештаком, док он нема за то ни једаи слементић, значи ризиковатн да му мане остану до краја. Седим и иишем ово, а пред очи ми излази г-ђа Ђуришићева. Соже мој, како је она била грациозна, интелигентна, па деликатна, деликатна! До какве би се она висине попела ретким етицајем оваких драгоцених особина ! На жалост она не припада више позоришту! Г. Симић (министар) као да није био сигуран са улогом, а то увек спречава глумца да покаже шта уме. Мони је криво што г. Симић није сматрао за потребно уложити више труда норсд свега гато, признајем, министар нпје никаква особита улога јер знам да би господин имао гата показати