Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

48Г>

Аћим и Манојло. Виде непознатог човека где седи. Почиу разговор и из његових, за њих рејасних речи о некој жени и о ,том, како се разговарао с Јулком, они некако увиде, да он проси Јулку. Да овако увиде, помогло је доста и то, што онај Младен, кога су прво одбили, а доцније му опет нонудили Јулку, кад су ое уплашили да од премештаја неће бити ништа — тај Младен сад- одбија њих: одбија, ви знате, за то, што воли Јованку. Јулка остала на цедилу. Сава Савић у место да их разувери, што би свакако прмродније и вероватније било, остави их у таком мишљењу и са њима озбиљно ступа у преговоре. Јулка пристаје да пође за њ , само да би се могла после подне осветити Младену, представивши му свога младожењу. Тако је бар јсдну бригу скинуо Аћим с врата; да се других ослободи, дужност је ових, што су баш сад ушли усобу: министар, ћи и зет. И не треба да вам кажем како се лепо свршило: Савста видела да јој муж пије Турчин, а министар и Персида да Сава Савић није жењен. Од чега се Аћим највише бојао, од сина »комунца«, отуда је, старцу, сад граиуло сунце. Тш му се уз то удаје. Персида, истипа, кад је видела, да је Сава Савић слобо^ан као тица у гори, пружи му онет руку јразуме сс, не само у знак помирења), али је брат наговори да га се одрече у корист Јулке. Два пара, трећи излази из споредне собе: Младен и Јованка објаснили се. Можда и четврти пе би био далеко, јер Манојло, удовац, мига из прикрајка, али немилосрдна завеса пада. Но допустите неколшсо речи као резиме. Већ сам поменуо неку ману, а то је. да има много тема. Одбите први и последњи акт: увод и размршај, у другом већ имате нову тему: сестру министрову с њеним удадбама , у трећем њено писмо прави забуне, у четвртом изведен млад човек, да се бори између својих убеђења и своје љубави. Додајте узгред разне метаморФозе у Младеновој љубави, његов дугачак и досадан разговор с министром о слободи критиковања рада владиног, коме никако није било места и који сам морао изоставити у свом причању. Из тога узрока комедија г. Нуцшћа и врло је дугачка; нс само пет чинова, него су и чинови велики. Иједна и друга мана отуда је, штоје писац почетник. Критика, која ће у оном што је створено моћи одабратп што треба, а што не треба, није јака у младих л>уди. Али временом долази. Трећа мана био би суров, нећу тиме да кажем незграпан, хумор. Он је јак, груб и тежак и по мало баналан и тривијалан. И да не кажем, пеће ваљда иико помислити да је квалитет хумора одређен већ у напред тиме, јесу ли личности вишег или нижег образовања или реда. Не, то је ствар пишчева, онако исто, као што је ствар његова, што у Протекцији има мало досетака и оштроумнијих Фраза. Нешто духа нашао сам — колико ми је остало у глави, а то се и гледа по том, да се запамти — у одговору Персидином, кад јој брат разлаже, да њен Сава Савић не може да се жени ни по закону, а опа му одговара: а што, он је пунолетан! У осталом, мислим, да се нећу преварити, ако кажем, да у г. Нушића има један уегуе, која не мирује никад и прилична моћ опажања, примчивости. До њега ћо бити кривице, ако га ова својства не доведу ничем.