Отаџбина

488

ЈАВНА ГОВОРНИЦА

Математика, као наука апстрактна има непобитне своје законе. Они вреде за себе на пољу апстракција, а вреде на пољу реалности, чим закони бића или појава дођу у склад са њима. Држимо, да то неће г. Лозанић одрицати ; а и не може, јер ево Факата: На основу кардиналних аксиома сила — цола механика пије друго, по скроз математиком проникнута наука. Исто вреди за Физику. А шта да кажемо о астрономији ? Ове ове науке ночеле су са аритметиком, и какав данас имају обим само зато, што се користс огромпим развићем математике, која почињући од аритметике на прелазећи па геометрију и алгебру, аналитичну 1'еометрију и теорију о Функцијама — досеже, до инФИнитезималног рачуна. Па зашто н. пр. да овде хемија чини изузетак ? Но томе дакде закључак г. Лозанића: „то је дакле аритмотичан пут, по комс се из супстанцијалних хемијских података израчунавају еквиваленти. И'по томе нико нећо математиком решавати оно, што мојко да реши аритметиком....® одвише је консервативан и неуместан. Оно истина, кад постоји аритметика, не знам шта је требада човечанству алгебра ? А кад постоји геометрија, онда шта ће му тригонометрија и апа.штична гоометрија ? Декарт изгледа, да није требао, да осигура аналитичну геометрију. Нити Ла Гранж, Лалан, Бошковић, Вернијали, Тајлор, Маклорен и други вишу математику. По горњем закључку г. Лозанића није требао да сс труди ни Њутп ни Лајбниц око инФшштезима .шог рачуна — јор, на концу »математичан резултат мора се најзад претворити у апсолутан број", као што мисли г. Лозанић. Према оваком мишљењу г. Лозанића, мора чудно изгледата, зашто јо Кулман основао »Графо-сгатику*, кад од памтивека постоји математика аритметијска, и т. д. и т. д. 0 овим би природно ваљало закључити, но има једна ствар у крнтици г. Лозанића, која заслужује овдо да се напомене. „У овој расправи« вели г. Лозанић „ново је једино то, што писац уводи неки врло компликовани математични метод изражавања еквивалената. Ја се нећу упуштати у оцену овог метода и то оставлЈам стручнима...." Не може се дозволити ни то, да је метод компликован, напротив он је веома прост, и свакоме иоле писменом човеку приступачан. Али није проста теорија, којом се долази до метода ; а ово су сасвим две ствари. По томе, на основу свега досадањег проглашавамо излагања г. Лозанића у „Отаџбини 11 прошле год. за месец Јули о »граФО-анализи«, као по све неумесна и без научне вредности. У исто време очекујемо суд критике управљене: искључиво на теорију и графични метод изложен у »Графо-анализи«. Јер објект критике то је ова теорија изложена у „граФО -анализи."