Отаџбина

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН ОБИМ

509

— Је л' и богат ? рече Пава. — И богат бо'ме. — А ја велим за ког она оће, па немао ни кошуљу. Рајко извади лулу из зуба, па загледа у Паву. — Баш тако ? — Тако.... Знам ја лепо, како је то. Заћута Рајко и пође очима. Негде у даљини. Гледа тамо где је небо нољубило планину. Загледао се, а Павине речи пред њим. И док одби поглед отуд. окрете се Пави. — Право кажеш ! I —IX-—1889. Врања. ј^хДИЈА у[. ЈЗУКИЋЕВИЋ 300Ј10ГИЈА И ЊЕН ОБИМ') од уЗ, РА ^ОРЂА јЈ о ВАНОВИ'КА ПРОФЕСОРА ВЕ.1ИКЕ ШКОЛЕ Госаодо, У овоме за мене свечаном тренутку, када ступам пред вас, да вам први пут проговорим о науци, коју ћу имати част да заступам са овога меета, часног колико са висине његове, толико и са оних, који су га пре меме заузимали, ја не могу прикрити своју узбуђеност. Мене иодузимљу осећаји бојазни: да ли ћу моћи у пуној мери одговорити свему ономе, што се од мене с правом очекује, и осећаји дубоке захвалности, којом сам испуњен према својим учитељима, који су ме први увели у науку, којој сам се иосветио и према онима, који су ме примили у своје виђено коло. Дуг захвалности, којим су ме они задужили, учител^и науком и мудром поуком, а моји нови другови својим поверењем, ја им не умем боље одужити но искреним старањем да одговорим, колико ми силе до■*) Прнстуино предавање.