Отаџбина

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН ОБИМ

511

валшост науке коју је он обделавао ! Зар има образована човека, који није ириметио колико је занимање са природном науком корисно но ум човеков? Панчић је очити пример, колико се може радом на јестаственици уздићи углед отаџбини, код образованог народа, и колико така наука може да очара и облагороди душу човекову. Шта је и колико је тај човек урадио док је на овој катедри био, познато је свима нама. Оно мало оригиналних радова што имамо на зоологији, потекли су из пера тог неуморног радника — чувеног ботаничара. Следујући правцу, у коме су се зоолошка исиитивања у оно доба кретала, он је обраћао поглавиту пажњу на систематски део зоологије. Тако је нроучио код нас нарочито три класе код животиња: рибе, птице и скакавце. Опажајући да се јестаственпца све више шири , а заузет с једне стране огромним послом око ботанике и ботаничке баште, а с друге изнурен старошћу, напушта Панчић 1879 год. катедру зоологије и уступа своме ученику г. д-ру Докићу. Г. Докић је био ирви, који је зоологију као засебан нредмет на Вел. Школи предавао. Он је не само продужио рад свог учитеља на систематици — но је, у исто време, обраћао своју пажњу и на предавања из анатомије и Физиологије, а предавања из ембриологије нису устуиала ни университетским предавањима на Западу. Исто тако радио је на хистологији, поучавајућп ђаке у руковању микроскопа и прављењу разних пресека. Од систематских радова имамо «Грађу за Фауну кнежевине Србије», а нарочито «шкољке» са богатом збирком, која се у нашем кабинету налази. Оптерећен високим позивом, васпитањем нашег престолонаследника а садањег Краља. Г. Докић у најбољим годинама и најживљем раду «напушта катедру, на велику штету науке и сриске Фауне.»

Господо, зоологија као и све науке има своју историју постанка и развијћа. Први трагови сваке науке имају