Отаџбина

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН ОБИМ

свој сасма скроман почетак. Многи мисле, да је науна нешто необичио, слабо који зна да је она производ обичног опажања. Човек је од свог постанка био непрестано у додиру са животињским светом. Посматрао га је сваки дан. После дужег посматрања почео је да размшиља, због чега су ови створови и какав положај треба он, као човек, насирам њих да заузме. Често усхићен лепотом и разноврсним облнцима њиховим, џ често опет престрављен колосалном снагом, која је превазилазила његову снагу, он је и гледао у њима нека натприродна бића и почео је да их обожава. Мислио је, да су они весници неке невидне силе. Трагови овог првобитног погледа на животињски свет , опажају се и у појединим религијама, као на пр. у обожавању аписа и ибиса, код старих Египћана. Не може се порећи дакле , да је и у најстаријим временима човек посматрао животињски свет, али су та посматрања била сасма површна. Разни упечаци, који су на човека чинили, ФотограФисали су се у души човековој, али из силне уобразиље он их је препокривао разним баснама и празноверицама. Зоологије као науке тада није било. Тек А1стеопе из Кротоне (на 520 год пре Христа покушава да пара животиње, па као оно дете што лутци вади утробу да задовољи своју радозналост. Исто тако и А1стеопе мало се користи том дисекцијом. када мисли да коза дише уши.ча. Апахадог (440 год. пре Христа) сматра истина мозак као средиште мисли, али је убеђен да се извесне животиње рађају на уста. а да се, извесне тице (Шб, паре кљуном. Ова два ФилосОФа а доцније Ро1ућш8 (380 год. пре Христа) проучавали су развиће животиња, али се из напред поменутог види, колико су њихова посматрања површна. Бетосгћ; је учинио мало више успеха. Онисао је пеке органе код животпња и трудио се да сазна њихове радње. Шрросгаћ отац медицине, проучава нарочито аиа-