Отаџбина

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН 0В11М

513

томију човека. Али су сва посматрања површна и проткана многим заблудама. Посматрање и резоновање су у свом зачетку. Као и све науке у онште , тако се , у оно време, и зоологија развијала упоредо са философијом . Сократ оснива индуктивну методу. Платон доказује велику корист, ако се од обичног иде компликованом и доказује, да су добро опсервисана Факта извор идеје — а са овима и науди. Мало по мало иа се долази до убеђења «да се наука не разликује много од ооичног знања. Дотле, док наука посматра Факта онакова каква су, дотле док она из тих Факата црпе дедукције сигурном логиком — дотле она није ншнта друго до израз обичног опажања». Требао је велики геније да ово пре толико векова увиди, а требао је још већи, да ФилосоФе старог доба из сањалиштва пренесе на овако просто, али корисно поље. Тај геније то је Арпстотело (384—322 пре Христа). Он је оснивалац научне методе, а примењујући је на поједине гране наука, он је. може се рећи, постао и оснивалац многих наука. Он је својим великим умом обухватио све, што су старн пре њега урадили, одвојио лажно од истинитог п поставио зоологију на таково земљиште, које није требало никако мењати. Овај је велики мислилац проучавао свима могућим срествима, којима је располагао природу животиња. Колико је Аристотело на том путу учинио услуге зоологији, немогуће нам је овде помињати. Довољно је ако речемо, да је он први схватио како и на који начин треба животиње проучавати У његовој историји животиња налазе се основи из упоредне анатомије, Физиологије, ембриологије, класиФикације, живот животиња и њихов геограФски распоређај. По ономе, што се из његових списа цитирц, човек мора да се чуди многобројним Фактима, које је требало констатовати, упоредити и пзвесна правила поставити, која двадесет векова признају за истинита