Отаџбина

514

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН ОБИМ

Изгледа да више ништа није требало но продужмти рад Аристотела, али наскоро за тим у александријској школи зоологија се иоче да цепа. Славни лекари проучаваху више тело човеково и то у толико, у колико је оно могло имати нримене на њихову вештину. Научници, који су изучавали животињски свет, слабо су обраћали пажњу на њихову организацију и Физиологију. Овако занемарена зоологија изгуби онај углед међ наукама, који јој је велики геније Аристотелов дао. Подела на анатомију и Физиологију с једне стране и на живот животиња, инстинкта и разлика која међу њима постоји с друге стране, постала је јаснија, када је Галпн три века доцније унео из зоологије у медицину све оно, што се о унутарњој организацији животиња и Функцијама њихових органа знало. Велики компилатор Плиније оставл^а зоолозима само приче о животињама. Политичке трзавице, ратови, разне навале не дозвољаваху Истоку да продужи започето дело Аристотела Рим је сада требао да предњачи. Поред Лукреција који из силне уобразиље има доста лепих и оригиналних мисли, и Плинија до Галена нема ни једног . који се слунш методом Аристотеловим. Гален као ванредни лекар одликовао се особито философским духом. Не могући дисековати људе, дисековао је мајмуне. Његов велики геније увидео је, да се структура органа мора пре знати, него се жели да објасни њихова акција. Да би објаснио тежа Факта из Физиологије, дисековао је тице, рибе и рептилије. Он је оснивалац вивисекције. Гален резимише науку старог века. Он је последњи велики ум, последња светла појава, која се гасн појавом варвара. Улазимо у средњи век, век мрака, који траје пуних десет векова. «Свако се вара, ко време средњег века сматра као време. у коме је дух људски чамио. Човечанство је спавало дубоки сан , после кога ће се пробудити у вреЈ;е