Отаџбина

ЗООЛОГИЈА. И ЊЕН ОБИМ

515

обнове наука, али у зрелијем добу». За природне науке ова обнова касније се јавља но за остале гране наука. Са пронашћу римске империје нрестало је неговање науке у оиште, а са њоме и природне науке. Црква је играла главну улогу. Она је све духове заузела. Оно мало научника и лекара што је било, бавили су се науком само онолико. колико је то позив њихов собом доносио. Заснивањем манастира кастава је сва била у свештеничким рукама. Дебели зидовн њини нису допуштали млађим духовима да се вину у природу. Свештеници су иозајмљивали из других наука само оно, што јз за њихову религпју корисно и поучно било. Тим путем нпсу пренебрегли ни зоологију, у којој су црили огромни материјал за њихове моралне поуке, а нарочито с тога, што су узимали извесне лепе особине из живота животчња и човеку их као пример истицали. Најбоље је сведочанство овоме у средњем веку јако распрострто дело ((Рћу8ш1о§и8". Ово се дело налази свуда где је хришћанство допрло, а била је једина ручна зоолошка књига за наставу до 14-ог века. Оно се налази и код нас Срба — разуме се у рукописима. (Први је г. Стојан Новаковић обратио пажњу на ову врсту рукописа и штампао V 81аппаша загребачке академије). Ја ћу вам, примера ради, навестн два-три места пз њега, да бп видели колико је зоологија прегрпела промена од Аристотела и у каквом је облику она обрађивана. О Грлиди Грлица воли мужака и обоје иду заједно и свијају себи гнездо. Ако једно од њих погине. мужак или женка, жале један другог до смрти, пије мутну воду и нити грче нити на сирово дрво стаје. Тако и ти. бечумни човече, позавиди грлици, да би примио Господ молитву твоју, а кад ти се. безумни човече, умноже греси, притеци иокајању