Отаџбина

516

300.10ГИЈА И ЊЕН ОБИМ

а не реци : много сам грешан, не ће ме примнти Бог. Сваког човека ? који се искрено каје, Бог прима. Слави Бога и дан и ноћ. Бог све види Човече, не завиди лепоти женској, сети се да је жена мужа у рај увела, али и погубила. Тако и ти, човече, позавиди грлици једномужици. О жаби сушној и воденој како живе Сушна жаба сунча се и на сунцу, и на мразу, и на ветру и на снегу. Много трпи жеђ и зиму, а водена жаба не може тако трпети, а кцд је сунце, излази да се греје. кад оно припече, бежи у воду. Тако и људи примају калуђерство, а не могу трпети глад, жеђ. голотињу, прекоре и пост; називају се анђелп човекаради, а Бога се не боје. Ако све трпи заиста је такав, а ако не трпи нпје то, него је као водена жаба што сп јкојно живи. Ако хоћеш право калуђерство, уподоби се сушној жаби, јер водена жаба телу угађа а душу губи. Док се овако култура на западу умртвила била, на крајњем истоку чувало се благо стечено претцима. Источњаци постају чуварима тековпне ума људског. Арапи заузимљу прво место у науци. Од IX века лекарство се у њих почело јако гајити. Дела Аристотела и Хипократа преведена су на њихов језик. Ел Кинди и Ел Чадих пишу историју животиња. Абу ХаниФ чувен је као ботаничар; али је свуда магија помешана са науком. II ако Арапи нису много новог зоолошкој науци привредпли, мора се ири.чнати да су сачували многе научне традпцнје старпх иисаца. Ел Демиро написао је речник са 931 описом разних животиња. Арапи су, као што је познато, имали утицаја на западну Европу, а како су у њих тајанствена знања, као астрологија и алхемија, јако цењена, то су са примањем њихове културе и науке, примљене и ове, тако, да се и највећи духови у почетку тринаестог века као Ко§ег Васоп нису могли ослободитн мистицизма.