Отаџбина

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН ОБИМ

517

У половини тринаестога века нокушавали су три доминиканца Тћотаз \ г оп СапМтрге, АШегЧ велики, Ућасепе уоп Веаи\а18 да по сиисима Аристотеловим скупе сва зоолопжа знања тадањег доба. На тај пачин израде енциклопедију, у којој је поред научних дата дух теолошки преовлађивао. (У тринаестом веку Магсо Ро1о обилази централну Азију. али како се његове путне белешке не слажу са Аристотелом, сматрају се као уобразиље. Дух старог века даље живео је латентним животом, да се на јутру обнове наука у нови живот пробуди. Људи никада нису престајали проучавати старе и њихово образовање примати, и ако су их дотеривали према догмама цркве и мистичноме карактеру времена. Још у времену проналаска штампаре (1431 год.) и проналаска новог света (1492) на измаку XV века владају исте заблуде као у XIII и XIV веку. Али већ XVI век ослобађа човечанство вековних заблуда и предрасуда и почиње увиђати, Да је проучавање природе најсигурнији пут носматрати саму природу. Метода Аристотелова оживела је. Лекари'су предњачили у томе. Тако (1514 —1564) јавља се Андрија Везал, који не задовољавајући се списима свог учитеља, сам штудира анатомију човека, а његовом примеру следују: Ра1оре, Еив^асћшзе, 8р1е§е1, 1п§га881а8, Во1а1, Уаго1 и многи други, који чине многа важна открића у телу човековом. Тако се иоставља чврста основа анатомији човека. У исто доба несрећни Михаило 8егуе1; штудира циркулацију плућа, али га као јеретика спаљују у Женеви. Анатомија човека, која је у ово време поглавито предмет студија, послужиће доцнијим радницима као основа за зоотомију. По кад-кад се штудира и анатомија животиња. Тако Агпћго8Ш8 Раге упоређује скелет птица са скелетом сисара. Тек после пола века ВаМош у Риму, Сгевпег у Швајцарској и Вопс1е1е1; у Фраицуској отпочеше студију животиња, али се више обраћа пажња на спољни опис.