Отаџбина

518

зоологија и њен обим

Петар Ве1оп, који је 1564 год. убијен у булоњској шуми, први почиње да упоређује поједине органе код разних животиња и отвара пут уаоредној анагомџји. Поред ових на пољу емпиричког иопитивања спекулација се све више губи. РгапсГз Васоп 1561 —1626) са својом «1п81аига1ло та^па», први после Аристотела, оснива праве принципе ФилосоФије и научне методе. Све знање и сва наука оснива се на посматрању и експерименту , то је основна мисао ФилосоФије Бакона, оснивача вксаеримвнталне методе. Он је био први, који је покушао, да метаморФозира органе и да тражи иутеве. којима се до оволпке разноликости дошло; он први замишља, да је се то створило лаганом и иоступном променом. Пре своје смрти примећује циркулацију крви, а 1619 год. славни Нагуеу и открива је својим лаганим, али сигурним експериментним радом, Нагуеу даје студији животиња сасма нов правац. До његовог доба на студију Физиолошку врло се мала пажња обраћала, Даљим радом показао је од колике је важности студија животиња за разумевање извесних животних појава код човека. Нагуеу једном речи уноси нову студију у зоологију — ексмерименталну физиологију. У почетку Нагуеу је слабо ммао следбеника , али већ при крају 17. века КесИ борп се да докаже лажну теорију о спонтаном рађању. Око половине идућег столећа ТгешМау проучава Физиологију нижих животиња, Неаишиг експериментима на птицама оснива теорију варења, а нарочито штудира инстинкат код животиња, коју студију пола века доцније усавршују два Ниђег-а. АбеН налази хилусне судове. Ресдие! увиђа да они црну храну из црева и носе је у канал грудне дупље а одатле у крв. КисЉеск п ВагЉоНпЈ нроналазач лимфни судова. \У1г81п§ панкреатични канал. ВагШоНш и 81епоп пљувачне жлезде, \УШш Ухеаааенз Функције мозга. Киувсћ први покушава инјекцију разно бојадисаних течности у крвне судове и ироучава судовни апарат.