Отаџбина

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН ОБИМ

519

Док се овако зоологији заснива јак темељ анатомско-физиолошким радовима, у исто време радови у другом правцу шире обим зоологије. Ма1рЈ§ћ1 проФесор медицине у Болоњи (1628— 1 (И14 Л.ееилуепПоек (1632 — 1723) и 8сћ \уаттегс1ат употребљавају увеличавајућа стакла, која Напз п /.асНапаз Јапввеп из Миделбурга (1600 год.) пронађоше. Тиме се отвара читаво ново поље зоологији. Сада се почиње проучавати грађа. која се голим оком није могла видети — једном речи оснива се хистолошја, а михроскоаом се ироираћа. јшзвиће иојединих органа. И ембриологији се даје чврст темељ. Ви впдите, господо, да је зоологија у почетку 18-ог века учинила знатан успех. Али стечеио знање бнло је само нагомилано и сасма неуређено. У многим приликама није се знало на каквој су животињп чињени експерименти, а често — није се знало имена животиња које се посматраху, нити су се оне могле по некој извесној методи именовати. Требало је дакле известан ред и метод Ова потреба створила је нову грану зоолошке науке која се назва Зоотакснја. ЛУоШјп ирви 1552 год. служећи се делима аристотеловима, покушава да уредп — класиФикује животиње. ЛУШи^ћћу и Еау два зоолога енглеска при крају 17-ог века труде се да одреде појам рода и Феле. Како је број Фела све више растао, а тачног критеријума није било, то је владао прави хаос у класиФикацији животиња. 1735 год. долази Лине са бинарном номенклатуром животиња, која вам је позната. Свака животпња има свој род и Фелу. Узев као карактер животиња спољне организације он их је уредио тако, да је помоћу извесних таблоа, лако било наћи име животиње које се тражи. Овом иновацијом користила се и ботаника као и минералогија. Па тај начин зоологија је проширена — основана је зоолошка систематика. Струја која је великим Линеом произведена, била је тако јака да је занела све зоологе. Ударило се у крајност — систематислње. Познати сваку животињу и одредити јој