Отаџбина

520

300.10гија ii н.ен ог.им

место у реду осталих животиња, направити каталоге и уредити збирке, био је главни циљ тадањих зоолога, а и многих садањих. Они су најбоље хваљени, који су умели да удесе најбоље дихотомичне табле, којима се најбрже може одредити име и презиме какве животиње! К1ет је најбољи репресентанат тога доба. Савременик Линеов ВиГГоп ударао је на тај једностран правац, на чак оспоравао, да има смисла и уводити ма какву методу у исиитивање природе. Својим сјајним стилом и велики-м мислима, он је успео да унесе у зоологију мноштво философскнх мисли — тако да се може назваги оснивачем философије зоолошке. КласиФикација, коју је Лине створио, била је вештачка Стчег је покушао да на основу унутарње организације створи ириродну класиФикацију. За остварење те мисли требало је знати унутарњу организацију многобројних животињских облика. Он је с; тога отпочео озбиљно дисекцију животиња. Овај огроман посао, он је с необичним успехом вршио и тим путем дао зоологији чврсту основу. Штудирајући тим путем разне органе код једне животиње, он је дошао на мисао, да би добро било проучавати један орган у читавој серијп животињској и гледати како варира и под којим условима. Како се на пр. апарат за респирацију трансФормише од риба, које дишу у води до сисара који дишу у ваздуху, а исто тако како варнра нервни систем од најнижег до највишег облика; циркулаторни анарат, апарат за варење и т. д. и т. д. Тим путем поставио је он темељ аравој уиоредној анатомији. Радовима Сшчег-а зоологија је заузела већи пбим, али се она проширила још у једном правцу, који јој је он сам дао. Стчег је приметио да је сем Фела, које данас живе, било и других које су изумрле. Историја живих облика била би непотпуна , када се не би и ови облици узели у обзир, који су у разним слојевима земаљ-