Отаџбина

532

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

са стране у уста, а горњом јој тихо притиска главу. Иза првог притиска опажају се на змији већ ггаралитични покрети, иза другог, опружи се колико је дуга, а мали се победилац враћа задовољно у своју врећу. Да ови опсенари знају лек од змијина уједа, о томе су Енглези давна већ уверени, па ипак ни један још није продао индо-британској влади тајну, и ако је за њу расписана голема награда. Међу тим је сунце одскочило и у истој размери порасла је врућина. У заклоњеној луци она је да како голема, али никад не достиже арапску врућнну. У овим нределима одева се човек према температури и у томе нодражава урођеницима ; хоћу рећи, има на себи само један слој дебеле памучне одеће , која најбоље одбија зраке сунца. Индијски турбан, кроза који не може да пробије сунчана зрака, замењује Европљанин дебелим шеширом од рогозине, широка, нагнута обода, који је обложен белим платном. Да се не би глава под тиме запарила, утврђена је у њему једна тешња решетасга капа, те тако између ње и шешира. струји ваздух без престанка. Ноге су обувене у платнене ципеле с дебелим ђоном, те не може кроза њ да пробије топлота земље. Тако одевен може се човек, Европљанин, шетати по овоме свету, а да не ризикује да ће га устрелити голема жега сунца. Ко не може да ходи од велике врућине, тај се завуче у један од оних дугуљастих сандука с обрамицама, што стоје на сваком углу ; затвори са обе стране жалузине, и кули га на рамени носе, куд хоће. Ако му се не допада ова локомоција у кавезу, он седне на двоколице (ббги) до кочијаша, и брзим терањем прави ветар те се хлади. Тако се то час хода, час воза, а час љуљка на раменима носача. Овај последњи начинжао да је нијмилији Енглезима. Они имају своје радње уварошп, а седе у околини по баштама, и отуд их свако јутро уносе кули у варош и док их носе, они у сандуку нрочитају летећки јутрење листове. Пред вечер долази по њих Фамилија на хинтову, и тада се извезу с њоме на обалу