Отаџбина

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

533

морску да со расхладе, а кад падне сутон , враћају се својим кућама. Редовно свакога дана, осим недеље, можеш на нространој обали, што гледа на луку, видети на стотину каруца разна облика; на свакима је с преда и по зади по двоје слугу у беломе руху с дрвеним турбаном на глави. Каруце се ту зауставе; мушки се скидају и прелазе другим каруцама да поздраве женске и кад се сврши ова укочена церемонија, тера се дома. Како је у Енглеза такође некакав кастински дух, то отменији грађани одевају своје слуге у зелене доламе, подражавајући у томе енглеској аристокрацији, које наравно нема у овој дружини. Сама господа и госпође одевени су строго по пропису енглеском у визитно рухо, које може бити удобно у британској клими. али у овој овде — црн капут, цилиндар и лаковане ципеле, спадају у врсту тортурних справа. На женскима се онажа велики луксус у одећи и накиту. Небројено пута посматрао сам ово друштво на Аполобандеру (тако се зове то шеталиште или боље тркалиште) и сваки пут сам га сажалевао, гледећи како се грозно пари у томе прописном оделу своме. Мимо сав удобан живот свој, ови ев ■ ропски насељеници, мушки и женски, изгледају као да су изгладнели ; тело им је мршаво, кожа бледа, а покрети веома троми. Лепезе од тешка нојева перја тешто се мичу у рукама женским ; у очима сваке женске исписана је нека чежња, — ваљда за Европом, јер им ова клима очевидно досађује, а можда и за пункером, оном чудноватом лепезастом сггравом, што на дому виси с таваница над постељама, диванима и трпезама, и клатећи се без престанка дневи-ноћи, хлади становнике у кући. Без пункера Енглез не може ни да руча ни да спава, па и у дућану прати га као сенка по један кули и хлади га големом лепезом од палмова листа. Кад сам се успузао на високи од тврдога камена озидани кеј бомбајски било је 8 часова, а то је време у Енглеза «рано у јутру». И овде, као у Египту, Европљани живе