Отаџбина

534

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

ноћу, а јутарња хладовина проспава се. Међу тим по предграђима у то доба врве урођеници, који устају рано. Гомила кула седела је на бајиру у хладу Фикусовог дрвета и жватала је свој Фругални доручак. Велики простор беше подељен оградама у правилна дворишта, и ја морадох проћи кроза читав лавиринат таквих одељења, у којима беше наслагана разна роба за извоз, док сам у дну стигао до капије једнога пространога здања, кроз коју се улази у град. Ко се год из луке извезе на крај мора да прође кроз овај лавиринат, који ништа друго није но бомбајска царинарница. Куда се год окренеш стоји по један стражар, али овај неће никога задржати па ни ословити, ако не носи какву робу са собом. али ће свакога. који туда пролази, пажљиво гледати. Изаћи можеш из вароши на коју страну хоћеш, али у њу мораш овим путем. Царинска је уредба тако добра у Енглеза. да је контрабанда у луци по све немогућа. Ако немају друга начина да се сачувају од ње ; ако је какав брод донео робу, која се радо кријумчари, један царински чиновник долази на брод и он је становник његов до онога часа, док се брод не крене из луке. Енглески део вароши Бомбаја слабо се разликује од британских вароши у Европи. Иста пространа али не висока здања, исти скверови с парковима, басенима и монументима. Само је испод сваке куће колонада, да би шетаоци могли ходитп по хладу, те с тога су многе улице сличне млетачким прокуративима. Прозори су на кућама необично големи, и сваки има до половине пуичасту стреју над собом, да не би сунчана зрака могла допрети у стан. Исте су такве стреје и на железничким вагонима. Магазини су у овим кућама веома нространи, али ни на једноме нема излога као у нашим варошима. Једна проста табла поред врата, казује какав је магацин а кад уђемо унутра, ми се дивимо богаству и лепоти његовој , али од свега тога нисмо нншта виделп са улице.