Отаџбина

ТАМО — ЛМО ПО ИСТОКУ

који се, лутајући за срећом, изгуби по овим странама, и деца ових бракова опет су нешто беља. То тако иде у бескрајност, да се код гдекојег лица мора стати и у недоумици питати, је ли тај човек или та женска одиста европска или мешовита индијска прилика. Мучно је разликовати ове људе од гаравих Талијана и још гаравијих Португиза. Бело и обојено људство не стоји једно ирема другоме ни у каквим грађанским односима. 0 познанству и пријатељству међу њима нема речи. Кад би који бели узео обојену жену, он би био искључен из свога друштва и сваки би бели човек сматрао за крајње нонижење, да таквоме човеку пружи своју руку. Енглез потребује обојена човека само за рад као сваку теглећу животињу, али он и у својој кућн избегава да свога обојеног слугу позивље именом, него га просто зове «Чу'ли » У таквој кући иоклања се кућевном папагају или мајмуну већа пажња, но овоме човеку друге расе. Читава варош Бомбаји заузимље веома велики простор и подељена је према становницима њезиним на вигае делова. Свака да речем раса има своју особену насеобину. Најближа је луци унутарња варош, такозвана тврђава, и ако нема около ње никаквих утврђења. Вероватно је то место негда било утврђено и име му је од тада остало. Ова је варош окружена пространим ливадама, које су испресецане густим алејама од плантане и индијског Фикуса, оне биљке велика крута и једра лишћа , што се као стручак види у саксијама европских салона. Изнад ових гласија, на којима су уздигнуте величанствене државне зграде, као университет, библиотека, музеј. палата за лепе вештине и др. и које су местимице искићене баштама и споменицима — поређена су предграђа, почев с југа од луке па све у округ до малабарске обале на Океану. Најпре долазе густе насеобине мусулманске до луке, а за њима индијске све до мора. Како у Бомбају само индијско становништво броји