Отаџбина

542

НАЗЕБ КАО ЕТИОЛОТПКИ ЧИНИТЕЉ

жај у кожним живцима, који га центрипетално спроводе средишту. Ту прескаче посредовањем ганглија на центриФугалне путове и одбија се у оне делове тела, који стоје у свези са надраженим живцима, изазивајући патолошке промене. Ако се у кичменој мождини налази место, које по себи преставља 1осиз пппопз ге8Гз1;еп1лае, место мањег отпора, или, ако и њиме инервирани делови имају ту особину, онда ће надражај ладноће у толико ире паралисати вазомоторне живце, изазвати хиперемију тих делова, која може ојачати у запаљење. Сличнога мишљења био је и Шкода. Хајман, 1 ) у својој студији о ревматизму, противи се горе изнесеном мишљењу. Вели, да није лако увидети, како једна проста хиперемија унутрашњих органа може да створи запаљење и закључује са свим логично, да би свака мождана конгестија, која наступа услед душевног рада, могла да буде полазна тачка за тај процес. Пошто просто ширење крвних судова не може да ироузрокује запаљење у здравом ткиву, треба тражити објашњење на са свим другом пољу. Но њему, надражај ладноће утиче на кожне нерве и пошто је био одбијен у средишту, локалише се у троФичним живцима. т. ј. оним, који уирављају израном и мењањем материје у ткивима. Ни једна од ових двеју хипотеза није у стању да задовољи и да објасни све појаве, који излазе из истог узрока. Ја ћу навести само неке нескладности. Прост реФлекс не може никад као такав да изазове запаљење у једном удаљеном органу а оно, које се развија на месту надражаја, може се природније објаснити без реФлекса. Он може да створи хиперемију ; то сваки зна, ко је једаред поцрвенио, али да се је на том месту запаљење развило, не верујем да је коме познато. Од просте конгестије, далеко је до запаљења, што сви физиолози знају, јер они су у стању, да секцијсм извесних живаца лако створе невропаралитичну хиперемију, али ни1 ) Неутапп : Ет Ве^гаа хиг Ећеита11зтиз1е11ге, Ујгсћо«^ А гс М у , В. 5 0.