Отаџбина

НАЗЕБ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЉ

541

К'о да се доле са висине стреме, Да га начине лешином крвавом. Хладна му језа пролети кроз груди, Па хити натраг, да се равни лати, Срце му буде пуно нових жуди, Да се у старо боравиште врати.

К'о плаве горе, што путника маме Изгледом лепим, што му наду вара, Таква си и ти, будућности, за ме Пуна си, пуна, варљивога чара. Ја, тужан, гледам пун уздања на те, Па једва чекам твоје сјајне дане, Да ми се јади у теби прекрате, Да ми из тебе сунце среће гране.... Ал, кад се јавиш, место прошлих часа, Ја, опет, видим само боље љуте, А место стаза, што воде до спаса, Угледам тешке, непролазне путе. На место миља, бољитка, весеља, Угледам јаде нове и незнане, Па, тужан, будем пун ненадних жеља Да се повратим у прошасте дане. Под Зворничком Стеном Августа 1889.

НАЗЕБ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЈБ

Ајзенман, 1 расправљајући узроке ревматизма, изнео је мисао, да назеб није ништа друго, него дејство ре< Флекса. Нагло смањење температуре ствара јак надраЕ18ептапп: сИе Ра1ћо1о&Је ипс! ТћегарЈе дег Кћеиша^озеп, 1860.

(Наставак)

II