Отаџбина

540

Н А П У Т У

прича, да је неки млад дечак из Назарета дуго боравио у истом манастиру. Опис његова лика тачно се — веле — подудара с Христовим ликом, који је познат из једне нађене римске камеје. Тиме би дуго одсуство Христово из Палестине било разјашњено, а сличност обреда браманских са хришћанскима растумачена. Ове је књиге тако веле, нестало из манастира, а како се у исто време бавио у њему и један римски мисионар, сумња је, да је овај од «братства в за добру цену купио ту књигу, за коју се енглески мисионар беше погађао. У овоме чину ја видим највећу сличност између браманске «братије» и неке наше, која је продавала странцима србуље манастирске за добре новце.... (СБРШИЋЕ СЕ)

НА ПУТУ Диван је поглед на горске висине, Што се под небом у даљини губе Многи их путник гледа пун милине, Како се пред њим с небесима љубе. Па жудно хити, да им буде близу, Да се нагледи тајанствене јаве, О којој сања, докле је у низу, И док се горе у даљини плаве. Ал, кад се, сретан, стане на њих пети, Одмах га ст&не остављати нада Види, да жељи не може доспети, Те, место среће, њиме јад овлада. * На место слика, што погледу годе, На место каквих арајских милина Угледи стазе, што пропасти воде, И страшну чељуст безданих дубина. Угледа стене голе, хладне, неме, Како се дижу над његовом главом,