Отаџбина

ТА.МО АМО ПО ИСТОКУ

539

мачно лакши и духом и — кесом. И ако се ова насеобина по облику веома разликује од наших манастира, у суштини је то исто ; главна разлика лежи само у томе, што су «духовници» овде махом ожењени људи, а по оној гомили деце што врве улицом , види се да ревносно раде за увећање своје освећене касте. Разуме се да је свако лице у овој светој дружини, од најстаријег до најмлађег, ишарано светом скрлетастом бојом. Ходајући по овоме браманском свету много пута бејах изненађен сличношћу браманских и хришћанских обреда. По улицама индиских насеобина виђају се често малене капелице, ограђене решеткама. У дну је икона, пред њоме кандило , испод њега богатим ткивом застрта трпеза; на њојзи су путири и звонцад , а на уласку виси повеће звоно , — једном речи иста капела, као што је виђамо ио Италији и другим јужним пределима евроиским. Брамански Факири што крстаре по земљи, и живе прошњом, варањем па и глобом, служили су вероватно лутајућим монасима средовечним за образац, који су такође већином живели од прошње На тим људима ]е иста дуга коса и брада, иста висока камилавка, иста пространа и дуга одећа, а у руци штап са попречном дршком од слонове коске, која је изрезана у облику змије, као оно «штака» црквених старешина хришћанских. Уза пагоде индијске уздигнути су огромни торњеви конична облика ; у њима су главни и споредни олтари баш као у цркви св. Петра у Риму ; уза зидове поређани су тешкн свилени барјаци, као у нашим црквама, и повремено носе се као у нас, по улицама — у кратко хришћанин, а нарочито православни, мора гдешто да застане и зачуђено да гледа на ову сличност његових верских обреда са — браманским. И саме «одежде» хришћанскога свештенства махом су индијске мустре, које се тамо употребљавају за одлично грађанско рухо. Један енглески мисионар наишао је, — веле, — у неком браманском манастиру на један рукоиис, у коме се 35*