Отаџбина

548

НАЗЕБ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЉ

зијама: зрно прашине дах један може да их заљуља, а кад се то деси, кретање се убрзава, јер активна снага се множи на тежој страни , смањујући се на другој" То зрно прашине, тај дах, или што год хоћете слично: то је моменат назеба у наведеном случају. У његовом утицају нема ничега специФичног, ничега сигурног и неизбежног, он иокреће само једно виртуално стање у организму, или олакшава заразу, најчешће не чини ништа. Та недоследност у акцији са свим оправдава , што га увршћујем међу преступне или случајне узроке. Свака врста тих узрока може имати подједнаки удео у развићу једне болести, а ма који од њих потпомаже са истим успехом инвазију свију могућих облика. Тако поред назеба могу потрес и повреда бити случајни узроци пнеумоније и имати исто дејство, док назеб сам има неког удела у развићу разноликих болести, као : ревматизма, занаљења плућа, какве невралгије и т. д., али оне могу постати и без њега. Ни један од приступних узрока не може дати каквом патолошком облику ону нарочиту Физиогномију, која га одликује, јер не условљавају ни природу ни седиште болести. Њихов уплив расте и пада са дејством непосредних узрока између којих озбиљну улогу игра наклоност. Ја сам већ раније говорио о њеном значају из разлога, који су сада јасни. Може се смело рећи, да човечије тело никад не може назеисти, ако се не налази под упливом ма које врсте наклоности. И сувише је познато . да јак умор, ексцес ма какве природе, рђава храна и душевни трауматизми, могу да олакшају јављање многих болести тиме , што својим дејством условљавају извесне промене у интимном животу ћелија, на штету њихове одбранбене снаге. Често понављање истих штетних прилика претвара пролазну наклоност у трајну. Питање о наклоности објашњава нам многе етиолошке загонетке и нарочито мења наше терапевтичко умовање, преносећи га на са свим друго земљиште.