Отаџбина

НАЗЕБ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЉ

547

и о диспозицији. У каком одношају стоји назеб према овим чинитељима и како му је место поред њих са обзиром на узрочну важност? Ја ћу се опет заклонити за један пример, који ће јасније показати шта хоћу да кажем. Пнеумонију сматрају још и данас многи за болест назеба и ја сам сигуран, да их има доста, који ће много што шта пре веровати, него да је запаљење плућа, разуме се крупозни облик. чисто микробична болест, која се јавља епидемички и за коју наклоност са сваком новом заразом расте. Добија ли се она назебом у конкретном случају? На то гштање ће сваки болесник одговорити позитивно за то. што мисли, да треба тако да буде. Са малко добре воље може чак и наћи, кад је назебао, пошто се то сваки дан дешава. Али се данас зна, да се он не би разболео, да специФична клица ни_)е придошла, ако већ раније није била у њему и да није било наклоности. Нагло охлађење могло је да изведе организам из равнотеже, да га ослаби у корист микроба, да изазове какву плућну конгестију, која је олакшала њихову инвазију. То је све! Ви ћете приметити, да је тај стеиен шкодљивости довољан и нећете моћи увидети, зашто се подцењује? Али кад одговорим , да под иначе равним околностима, може то исто и један јак удар у груди да учини, да може исто тако пнеумопију добити човек, кога тампонирају два вагона, или га потресе какав душевни шок. 1 ) кад напоменем, да је микроорганизам потпомогнут наклоношћу сам себи довољан и да нагло охлађење без та два чинитеља само по себи не може ништа , ви ћете погодити, да је назеб један чисго приступан и случајан узрок, који као такав нема скоро никакве важнос-ти, него само онда, кад је здружен са нечим, што је ваншије од њега. Овде ми врло згодно пада на памет Диклоово 2 ) упоређење: „Микроба и организам престављају два подједнака терета на веома осетљивим тера*) ОгпзоПе: Тга1к6 с!е 1а рпеитоше. 2 ) Е)ис1аих: Г^е пнсгоће 1а та1асНе.