Отаџбина

546

НАЗЕВ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЉ

њава све, бар не противуречи резултату опита. НазароФ, 1 ) који је у Пашутиновој лабораторији правио опите о вештачком загрејању и охлађењу топлокрвних животиња, завршује свој рад мишљењем, д,а нагло охлађење унутарњих органа, има веома незнатних последица и Розенталова хипотеза није довољна, да објасни развиће оних болести, којима се назеб намеће као узрок. Мислим, да су наведени подаци, који се тичу чисто опитне странке испитивања , довољни за доказ , да је лакше прогласити назеб за узрок болести. него одредити суштину дејства и обележити му границе. Велики број хипотеза најбољи је знак, да је питање нејасно. Опит је требао синтетички да покаже начин постајања, да буде прави ехрептепкпп сгисЈб за истинитост хипотезе и да нас увери, да ли је у нашој моћи, да помоћу вештачких околности, које се што више ириближују обичном механизму, изазовемо болести назеба. Ои то није био у стању да учини, бар не тако , да нас потпуно задовољи и да искључи свако друго тумачење; ми се иалазимо онде, одакле смо пошли, т. ј. нред једним емпиричким Фактом. Па ипак не можемо дејству наглог охлађења одрећи сваку етиолошку вредност, и ја бих само показао наличје медаље, кад бих хтео да покушам нешто слично. Нзегов је делокруг сужен великим етиолошким покретом последњих година , као што сам већ раније нагласио. али је ипак задржао извесну важност, а ту му, бар данас, ни најрадикалнији бактериолози не могу одрећи. Дати му место, које заслужује, иризнати његову важност само тада, кад је има,- одрећи је онде, где важнији и озбиљнији чинитељи изазивају пажњу : ето у томе се састоји реФорма Ова потреба селекције, коју заступам и чинећи то, налазим се у одличном друштву, развила се је у последње време. Њени иокретачи зову се наука о микроорганизмима Ј ) ^азагоГГ: Ет1§е Уегаисће ићег кипзШсће А1)кпћ1ип§ и. Ег»аппип§ \гагт1)1п11вег Тћјеге. Шс1ет, 13<Ј. 90.