Отаџбина

НАЗЕБ КАО . ЕТИОЛОШК11 ЧИНИТЕЉ

545

кажу њену вредност. Ја ћу се ограничити само на најважније. Афанасјев, 1 ) у намери да се увери, у колико нагло охлађење животиња, раније изложених високој топлоти до потпуне парализе крвних судова, јаче дејствује, него нагло охлађење при неприметној вишој или нормалној температури, извршио је два. низа опита, Први је показао, да нормално топле животиње подносе нагло охлађење много боље, него оне, које су пре тога биле загрејане. Код последњих нашао је зрнасту дегенерацију срца, јетре и бубрега. Други низ опита требао је да реши питање, у колико је нађена дегенерација последица високе топлоте а у колико охлађења. Животиње загрејане и одмах убијене, иоказале су незнатнији и слабији степен дегенерације, него оне, које су после тога још нагло охлађене етером. Афанасјев закључује из ових резултата, да нагло охлађена крв у паралитичним крвним судовима тече ка унутрагањим деловима и изазива у њима дражење и ггоремећај изране, чији је израз запаљење. Он мисли, да наведени закључци иду у прилог Розенталовој хипотези. Чудновато је, да у другом низу опита не налазимо разлике у начелу, него само у степену дегенерације. Она је нађена исто тако у оним случајевима, где је утицала само висока топлота, као и после доцнијег охлађења, до душе у мањем степену. Требало би одговорити на питање, који удео припада високој температури , а који наглом охлађењу, пошто је и сувише добро познато, да услед јаке грознице, све велике жлезде зрнасто дегенеришу. Ласар 2 ) је од прилике ударио истим опитним путем и дошао до сличних закључака , као АФанасјев. Он је мишљења, да и ако Розенталова претиоставка не објашАГапаззјеГГ: ТЈђег сИе Егка1кип§. (Јоигпа1 Гиг погта1е ипс! ра!:ћо1о§18сће Ш81о1о&1е и. кНшвсће МесНгт, 187«.) 2 ) ТЈаззаг; {Јћег ЕгкаИип^, У1гсћо\у'8 Агсћ1у, Вс1. 79.