Отаџбина

дојке на. дупаву

553

Оди и љуби виле беле О смртни, о не буди луда!« II Кроз груди сад га драгост нека, Неодољива жудња мину: Из руке наде тамбурица; На ноге лаке он се вину. А невидл.ива уста нека, Дунуше снажно са свих страна, За тнли часак, за тренутак Угасну ватра раопламтана, Све иокри мрак и шатора му И риболовних справа неста, Он уста кано да га неко Подиже с тога мирна места. II нраво тамо низ Дунаво Од куд се чује песма, иође, Песма и кикот замамљиви Занетом њему сад су вође. »Где си о смртни, о ти лењи, Похитај брзо из далека ! Оди и љуби виле беле Рај те и срећа овде чека/' III Занемео стаде на један пут: Јер то што види, то је више Од сваког чуда и лепоте Он само гледа и једва дише На Дунаво се беле виле Спустиле, да се провеселе Да к^пају и ладе пуне Огња и жара груди беле. Час се над водом свр укажу, Час реднмице запливају, А очп им се кано звезде, А косе кано злато сјају. ОТАЏБИНА КЊ. ХХШ СВ. 92 -ГА 36