Отаџбина

562

и а 11 р е 0 т 0 л у

уби је усамљеност, него је хтела са децом у свој замак, а већ после ће у какву луксузну бању; није могла да дочека тренутак када ће бити опет у њеној коцкарници. Опростише се са врло много речи ; захвалише се на дивном становању у слободној ирироди, хвалише до неба срећне људе који могу тра.јно да живе на том усамљеном острву, па онда поседаше у кола, која су пред кућом чекала. Кад странци одоше, госпођа Гунтеровица се врати у багптенски салон па отвори сва врата и прозоре да уђе чист ваздух, да пројури кроз собу. И само та промаја беше у стању да разјури жестоке парфене, којима бароница беше намирисала салон. У вече отпутова и Бронен. Пешке су га сви испратили, а кола су ишла празна поред њих. Бронен и Паула ишли су напред, Гунтер са женом за њима. Растанак беше прост и срдачан, са задовољством иомишљаху на дане које су заједно провели, и на оне, које ће заједно проводити, јер ће Бронен опет доћи с Краљем. Кад су се враћали, ишла је Паула између оца и мајке ; образи јој беху зажарени. Уз пут одвоји се Гунтер од њих и оде још једном грофици Вилденортској да јој каже последња упуства за чување здравља. Матк и кћи иђаху саме, и кад госпођа Гунтеровица погледа своје дете, виде јој сузу у оку, и ако лице беше ведро. — Ти можега одиста рећи Да си сретна — рече госпођа јср добијаш мужа који може да се упореди са твојим оцем, а ја ти не могах ништа више желети него да теби буде како је мени било, и да дожчвиш радост, коју сам ја доживела са мојима, а нарочито с тобом дете моје ! — Ах мајко — рече Паула — ја не могу да појмим како сам га могла пустити сама да оде, а с друге стране опет не могу да појмим како ће то моћи да буде да ја оставим оца, мајку и сестру; али Бронен — она никад није свог вереника звала по крштеном имену — вели да се нада, да ће отац опет вратити се у престоницу; вели, да Краљ жели да отац бира какву хоће службу.... — Ја не верујем да ће отац и на што пристати. Али нека те то ни мало не брине, дете моје. Ти можеш бити потпуно срећна, јер и ми смо у твојој срећи блажени ! Још успут сретаху њих две многе лепе коње и кола краљичина, која беху напред послата, јер се очекивало да ће Краљица стићи кроз који дан. Друм беше на један пут оживео, у варошици се све живо устумарало, чуди се и радује се ! Двор ће да дође ! II за све то има да се благодари Гунтеру ! Његову жену и ћерку поздрављаху са дубоким поштовањем, а из далека се видело како