Отаџбина

II А ПРЕСТОЛУ

уда, мене бп срце болело ако би она пружила руку човеку, за кога друштво ФалсиФикујући појмове вели да је „много живео®. Госпођа Гунтеровица гледаше сјајним очпма свога мул^а, па онда рече тихо. — Налазим да те је Бронен излечио од твоје одвратности према војничкоме животу ! — Ни на који начин — одговори Гунтер. — Само тај живот није био кадар ни у чему да оштети Бронена. У њему је сиојена храброст и лако савлађивање туђе снаге са дубоким и озбиљним размпшљањем. Право је чудо, као неочекивана лепа судбина, што баш сада, када се у моме делу трудпм да насликам чистога, вред нога, модернога човека, један такав човек по слободном избору постаје мој зет. Бронен стоји предамном као да је искочио из моје књиге ! Никада дотле није Гунтер тако говорио о своме делу. — Разуми ме добро — настави Гунтер — ја се радујем што ће иокољење које иза нас настаје, бити другаче, па нпак т можемо рећи да ће оно, што је у нама било добра, живети и у њему даље ; одушевљење новога покољења раз.шчно је од ентузијазма нашега колена, али ја мислим да ће оно због трезвености бити дурашније. Али ја сада нећу да забасам далеко. Ово сам ти хтео рећи : нашао еам да је поцепаност срца у свету отуда, што је религија одвојила за се веру, уметност одвојила лепоту, а политика издвојила слободу од наравствености, а међутим и вера и лепота п слобода, у ствари су нераздвојна целина , као разне особине једнога предмета. Ја се надам да ћу то моћи јавно доказати и тако да ћу допринети сједињењу праве побожности, лепоте и слободе са наравственошћу, коју сада преко рамена гледају и милостиво трпе ! Овај се разговор овде прекинуо, јер јавише грофа Вилденортског, његову жену и његову иуницу. Поручише им да уђу у баштенски салон, и мало после беху гости. Гунтер са женом, и Бронен са својом невестом у најживљем разговору. Госпођа Гунтеровица разговараше искључиво самладом гроа ицом, којој бављење овде беше много добра учинило. Баронпца Шгајгенековица умела је да привеже веренике за некакав разговор, и госпођа Гунтеровица чешће погледаше зета и ћерку, као да би им хтела отрести некакву гусеницу с хаљина. Бруно ее врло весело рнзговарао о Гунтером и рече да ће по свој прилици доћи још једном овамо по највишој заповести, кад Њихова Величанства буду овде; он је можда тиме хтео да помоћу Гунтера добије такву највишу заповест, јер бароница нпје хтела да овде дочека долазак Величанстава — знате,