Отаџбина

47*

НА ПРЕСТОЛУ

571

да је разним концесијама у животу у неко.шко сам себе изневерно, и за то беше потпуно срећан, што је сада могао опет да буде истинит и пред светом и пред самим собом, и за то је у делу, које беше ресултат целога његовог живота, онако безОбзирно и отворено говорио. У тим мислима он на једанпут стаде. Та он иде да лоздрави и да учини подворење ономе, који је хтео да га понизи. И Краљ, који је Гунтера из далека видео, где иде, беше у првом тренутку узбуђен. Он се трже с отвореног прозора и ако би радо још кроз прозор поздравио тога високопоштованога човека ; али то не дозвољаваше краљевско достојанство. Лични лекар даде се иријавити код Краља. Одмах га пустише. Краљ му пође трн корака на сусрет и рече: - Добро ми дошли драги тајни саветниче, радујем се од свега срца — овде Краљ запе па онда окрете са свим другаче врло се радујем што вам могу честитати. Управо човек не зна како да каже : Да ли ви заслужујете таквога сина, или да министар Бронен заслужује да добије таквог оца. Обоје је истииа ! — Најпокорније — и Гунтер запе, давно није ову реч изговорио — благодарим Вашем Величанству на милостивом учешћу у радости моје куће ! Честитање Вроненове веридбе беше згодан приступ за нов састанак Краља са Гунтером. Али при свем том опет наста пауза, у којој су обојица један другог посматрали, као да хоће тек да утуве лице које су пре четири године виђали. Гунтер се готово не беше ни мало променио, само што сад носаше кратку снежнобелу нуну браду ; Краљ на нротив беше много пунији постао ; на ње1'овом лицу беше израз строге збиље, која добро хармонисаше са његовом љубазношћу ; кретања му беху готово еластичнија но пређе. — Како чујем — поче Краљ изнова — ви сад радите на некаквом великом философском делу. На томе можемо само да себи честитамо, јер ћемо тако добити скупљене плодове вашега духа, којих се сада у дневном саобраћају лишавамо ! — Величанство, ја сводим суму целога мог живота. Излази с једне 'стране мање а с друге више него што сам очекивао ! — Растење бива врло полако — рече Краљ. Када сам се јуче возио међу њивама помислио сам: колико треба клас да сазри Оно колико за један дан сазри то се не види, али ресултат тек показује ! За тим смешећи се настави. — Ја вам ето саопштавам моја најновија посматрања, јер мени је.... мени је.... као да смо се јуче разговарали. Хајдете самном у башту ! —