Отаџбина

НА ПРЕСТОЛУ

573

и себе и њу, не силази са Олимгшјских висина међ људе ; Христос се рађа у јаслима и Краљеви путују да му се поклоне и да га обожавају. То ће остати за навек доказ, колико може да буде узвншешенога у ономе што је најниже, јер у јаслима домаћих животиња засветлило је оно, што је урођено чистоме човеку, благовести чисте демократије, Наравно да би сад било наопако, да би било извртање чисте мисли у православије спољашности, кад би се тврдило, да су јасле једина светиња, да се вечни дух налази само у ниским облицима и одношајима народног живота. Оно што од тога прелома остаје ово је: чисти дух јавља се свуда, без разлике свуда, у јаслима домаћих животиња као и у храмовима на скупоценим стубовима, у собици научника препуњеној књигама, и у сјајној палати на Краљевском престолу. Вуда је био Краљевић, па је ипак за то био један од највећих творалачких добротвора рода људског, који је у царству кастинства проповедао једноправност свију људи. И тако се враћам на питање. Чим једна култура достигне свој врхунац, појављују се њене слабости, јавља се мисао да се ваља са свим вратити у назад, при чему се наравно претерује у екстреме; тада се мпсли да треба све почети из нова, а у ствари потребан је само преображај помоћу још неутрошених слојева, у којих је још свежа снага. Али тај препорођај из доњих народних слојева не могу да изврше доњи слојеви сами, они могу само да даду нових снага онима горе. Велика маса, као таква може само да даде-новога градива, новога материјала, она сама собом није никад у стању да створи нову културу. Народ је носилац народнога духа, али врло условно; појединци се пењу из народа, они својим пореклом нма.ју у себи нешто од вечнога детињства, од цриродног живота,. од оног првобитног растења, које се ие може ирислушкивати, и којим нико не уиравља. Али са тим вечним детињством треба да се споји дух иауке,ионда једна еиоха или један поједииац образују чвор, у коме непрекидно растење није прекинуто, него само обновљено, у неку руку на ново укорењено, градећи на староме деблу нов извор живота. Не обнавља народни дух сам народ или маса , него поједини човек или круг људи, који у себи концентрише дух народни. — Зар то није аристократија ? — упита Краљ тихим, готово заплашеним гласом. — Величанство, ја не бегам ни од једне речи, ни од једног појма, кад је он ресултат логпчне следствености. Ја дозвољавам да се то назове и аристократијом, али то је аристократија која се непре.кидно обнавља, она је демократска, јер они који даље разв.ијају народни дух, не излазе само из једне исте СФере I —