Отаџбина

592

АНА КАРЕЉИПА

— То већ постаје непристојно — шану једна дама, показујући КаретБина, његову жену и Вронскога. — Јесам ја вама казала? — рече Анина пријатељица. Али не Само те две даме, него све, које су биле у дворанп, чак и Мјахка и Бетси по неколико пута погледаху оно двоје, што се беху издвојили из друштва, као да им то нешто смета. Једини Алексије Александровић не погледа ни једном на ону страну и није се дао одвЈћи од интересантног разговора. Опазивши колико је непријатно целоме друштву, кнегиња Бетси подметну некога на своје место да слуша Алексија Александровића, а сама приђе Ани : — Ја свагда морам да се дивим тачности и јасноћи сваког израза вашега мужа — рече она. — И сами трансцендентпи појмови постају ми јасни кад их он казује! — Да, да! — рече Ана блистајући у осмеху среће, не разумевши ни једне речи од онога, што јој рече Бетси. Ова се врати великом столу и уплете се у општи разговор. Алексије Александровић поседи једно по сахата, иа онда при} ; е својој жени и предложи јој да заједно пођу кући: али она и пе гледаЈући га рече да ће остати на закусци. Алсксије Александровић поклони се на све стране и оде.

Стари дебели Татарин, кочијаш Карењиновице, у лакованом кожуху, с муком је држао коње, нарочито левог зеленка, који се пропињаше пред капијом. Лакеј беше отворио унутрашња врата а портир држаше спол>ашњу капију. Ана Аркадијева својом малом брзом руком скидаше чипке од своЈе хаљине , које се беху закачиле за коичу од њене бунде , и нагнувши главу прислушкиваше шта јој каже Вронски, који ју је испраћао. — Рецимо, ви нисте ништа казали , мени ништа и не треба — говораше он — али ви знате да мени не треба само пријател.ство, за ме има само једна срећа на овоме свету, то је реч коју ви не волите..., да, љубав.... — Љубав — понови она полако, некаквим унутрашњим гласом, па онда довршивши откачивање својих чипака додаде. — Ја за то не волим ту реч, што она за ме сувигае много значи, много више него што сте ви у стању и замислити — и она му право погледа у лице — до виђења! Она му пружи руку, па онда брзо промаче иоред портира и сакри с.е у колима.