Отаџбина

КРИВИЧНА ДЕЛА.

621

суди. Убиство које се ма од које власти изврши без судске пресуде кажњиво је. Тако се у \ 126. нашег кривичног закона наређује: »Чиновник који изврши казну смрти, кад ова није судским путем изречена и пресуда по закону извршном постала, да се казни смрћу ; с< 3) Убиство учињено у праведној нужној одбрани и 4) самоубиство. По себи се разуме да се убиотво не може казнити, ако се дело учиниоцу по закону не може урачунати. Сада нам настаје питање да ли ће бити кажњиво убиство у оном .случају, када ко кога убије по молби и озбиљној жељи убијеног. 0 овоме питању постоје у правној науци два мишљења. Старији правници заступају мишљење, да и у оваквом случају постоји кажњиво убиство. Прилике у којима се то чини , ови правници сматрајући за нпштавне према оном праву, које се ништи убиством. Ово своје гледиште правдају тиме , што је ^живот човечији лично неотуђиво ^право. Пошто је неотуђиво право, то човек са својим животом не може располагати, не може га ни сам себи одузети, ни другога овластити, да му га одузме. За то убиство по молби или по овлашћењу у свакој прилици треба сматрати за кажњиво убиство. Новији правници одступају од овог гледишта, повлачећи разлику према оним приликама, у којима је убиство извршено. И они сматрају човечији живот као лично неотуђиво право, које се не може другом ни продати, ни поклонити, ни иначе преносити. Ова непреношљивост поништава овлашћење, које би ко учинио у погледу одузимања живота, јер када би се дозволила преношљивост тог права, човек би престао бити личност и постао би ствар. По томе дакле и новији правници налазе, да ништавост овлашћења не може утицати на кажњивост дела. Али то је једно опште правило, од кога може бити и изузетка. Тај изузетак новији правници постављају у томе, што се неко може налазити у врло тешким лриликама, када човечност покреће учиниоца да нспуни молбу патникову, па под тим утицајем изврши убиство. Ту не може бити речи о преносу личног права, јер учинилац и не тражи то право; он је само ■срество, којим молилац постизава свој циљ. Кад се убиство учини у ова ким изузетним приликама, онда убиство не може бити кажњиво дело. Нема сумње да је мишљење новијих правника основаније, али ни оно не одговара основним иојмовима о правди. Они први претерују у томе, што убиство по молби или по овлашћењу без изу-зетка равнају са обичним убиством, а ови други прелазе у другу крајност што тврде да се убиство по молби извршено у ванредним приликама, има сматрати за некажњиво дело. Да је човечији живот лично неотуђиво право, то је непобитаи Факт, али та неотуђивост -ограничава се само на пренашање свог права, а не обухвата и